Zakon o elektronskim medijima nejasan i neustavan
Nacrt Zakona o elektronskim medijima je nejasan, protivrečan, a pojedine njegove odredbe nisu u skladu sa Ustavom i evropskom regulativom, ocenili su na učesnici današnje javne rasprave o tom zakonu koja je održana u Beogradu.
Obrazlažući nacrt Zakona načelnica u sektoru za medije u Ministarstvu kulture i informisanja Snežana Pečenčić rekla je da se njim predviđa transformaciju Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije. Ona je istakla da se zakonom regulatorima omogućava nezavistan rad, koji će biti javan, odnosno da će biti dužni da podnose godišnje izveštaje Skupštini Srbije.
Ukazala je da će u Savetu regulatornog tela sedeti stručni ljudi, čija će dva člana birati poslanici u Skupštini Srbije, jednog kandidata će delegirati poslanici pokrajinskog parlamenta, a ostale članove će moći da predlože medijska udruženja, udruženja umetnika, ckrva, univerziteta.
Najvažnija promena je da nacrt ne predviđa postojanje medija u državnom vlasništvu, osim kada je reč o javnim medijskim servisima, kao i da vlasnici neće moći da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.
Dozvolu za emitovanje programa će Regulatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme ukoliko to telo utvrdi neregularnosti. Posebno pažnja je posvećena zaštiti medijskog pluralizma, pa se tako jasno definišu mere protiv koncentracije medijskog uticaja.
"Regulator će po prijavi ili tužbi utvrditi postojanje narušavanja medijskog pluralizma i upozoriće će imaoce dozvola koji će morati u narednih šet meseci da oklone napravilnosti, u suprotnom oduzeće im se dozvola", kazao je Dejan Stojanović iz Ministarstva kulutre i informisanja.
Upravo ova odredba, najčešće je pominjana na javnoj raspravi, pošto su se učesnici zapitali da li to znači da će regulatrno telo imati u svom sastavu i inspektore.
Pomoćnik vojvođanskog sekretara za informisanje Kalman Kuntić rekao je da su pojedine odredbe zakona protivustavne, odnosno da se ukida grantovano pravo pokrajini da može sama da formira svoju medijsku politiku i strategije.
Marija Leković, predstavnik televizije Studio B, rekla je da su se na "zakonu izređali mnogi ljudi koji nisu vodili računa šta je onaj pre njega radio", te da nema jasan cilj, "osim da se ugase mediji u lokalnim sredinama". Ona je ukazala da zakon predviđa da reugaltorne telo ima svoje priručne kancelarije, i da će to pruzrokovati nepotrebne troškove.
Pojedini učesnici javne rapsrave su istakli da se mora preciznije definisati i prelazak sa analognog na digitalno emitovanje, kablovski operateri su ukazali da ukidanje vertikalnog vlasništva u medijima nije u skladu sa evropskim zakonima, kao i da je "tehnički nemoguće da operater primi sve kanale".
Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Gordana Predić rekla je novinarima da će to ministarstvo nakon javnih rasprava anlizirati sve prigovore i da će većina njih biti usvojena.
Javne rasprave na Nacrtu ovog zakona trajaće do kraja meseca, posle čega će nakon usvojenih primedbi biti poslate Vladi Srbije i u Brisel.
