Osveta sujetnih kolega

Četiri godine je Ksenija Atanasijević bila docent i za to vreme je započela jedno od najplodnijih poglavlja u svom životu. Mlada naučnica živo je pratila najnovija zbivanja u svetu i otadžbini. Sudeći po pismima koje je upućivala najbližim prijateljicama, ona se nije zadovoljavala time da bude samo nečija sledbenica.

Enciklopedija Britanika

 

Bila je svesna da je baš tako nešto od nje očekivao njen strogi profesor, kasnije i zaštitnik Branislav Petronijević, pa se poveravala: "Brana ne trpi originalnost i želeo bi da mislim potpuno kao on".

Kseniji je sloboda, lična i stvaralačka, bila potrebna kao vazduh, dok je nekolicina

njenih kolega imala cilj da joj ospori stručne kvalitete za predavača na Beogradskom univerzitetu. Na predlog Petronijevića, Savet Filozofskog fakulteta ju je 1928. izabrao za vanrednog profesora na Katedri za istoriju filozofije.

Međutim, ovu odluku je moralo da potvrdi Univerzitetsko veće, a Ksenija je još četiri godine ranije otvorila Pandorinu kutiju koja je i pokrenula hajku akademaca na nju. Glavni pokretač tih dramatičnih događaja bio je njen stariji kolega Nikola Popović. Njemu se mlada koleginica zamerila kada je 1924. u Srpskom književnom glasniku objavila britak kritički prikaz njegove knjige "Tri predavanja iz filozofije".

Branislav Petronijević

Zamerila mu je i na jeziku, jer on "ne ume da se otkine od sklopa i obrta nemačke fraze, zato njegovo pisanje ostavlja utisak neznanja". Iako je ova knjiga imala i druge kritičare, autor je odgovorio samo Kseniji Atanacković.

Grubo je napao njeno navodno neznanje, ozlojeđeno joj prigovarao da je "zauzela pozu visokoučenog učitelja, poučavajući me, razume se, prekorno, u čemu je suština Kantove filozofije... a ona istovremeno ne zna ni neke osnovne stvari o Kantovoj filozofiji... da bi se toga mogao zastideti najprosečniji student filozofije". Neki istraživači smatraju da ova polemika nije postavila samo pitanje Popovićevih članaka, nego i krenula da rešeta dotadašnje filozofsko mišljenje u Srbiji, a naročito otvorila pitanje univerzitetske nastave, čime je nagoveštena smena generacija u ondašnjoj srpskoj filozofiji.

Polemika je trajala dve godine. Tačku je stavio Ksenijin bivši profesor i mentor, penzionisani Branislav Petronijević. Ovoga puta, on se stavio na Popovićevu stranu i kratko poručio kritičarima da su u Nemačkoj o Nikoli Popoviću date povoljne ocene.

Iako je svojevremeno bio prvi koji se založio da mlada filozofkinja dobije mesto predavača na fakultetu, slavni filozof je sada taj izbor osporio. Tvrdio je da njegova bivša učenica nije za vanrednog profesora celokupne istorije filozofije, jer "ona njene probleme ne razume u onoj meri u kojoj je to jednom nastavniku potrebno kao što je to pokazao dr Nikola Popović u svome odgovoru na jednu kritiku gđice Atanasijevićeve".
 

Miloje Vasić

Po čaršiji su oživele stare priče o njihovoj navodnoj tajnoj vezi, gde su neki maštovitiji autori čak tvrdili da je reč o ljubavnoj osveti. Neprijatelji Ksenije Atanasijević iskoristili su proceduru za konačni obračun s njom.

Na sednici Univerzitetskog veća, koja je trebalo da prvu srpsku univerzitetsku nastavnicu promoviše u zvanje vanrednog profesora, došlo je do dramatičnog obrta. Hajku je ovoga puta poveo profesor Miloje Vasić, čuveni arheolog koji je zaslužan za otkriće preistorijske vinčanske kulture u okolini Beograda. Na sednici je optužio koleginicu za plagijat. Tvrdio je da je Ksenija Atanasijević u jednom svom članku navela delo izvesnog istraživača, a da nije navela njegovo ime ni naziv dela. Istina je bila nešto drugačija. Nije bila reč o članku, nego o tri popularna filozofska  predavanja koja je Ksenija održala van univerziteta i nastave, što se nije kosilo sa akademskim pravilima.

Kako ova navodna činjenica nije bila poznata kada je dr Ksenija Atanasijević jednoglasno izabrana za vanrednog profesora Veće Univerziteta odlučuje "da se izbor gđice Atanasijević vrati Savetu Filozofskog fakulteta na ponovno rešavanje". Kada je njen izbor 1935. ponovo stavljen pred Savet univerziteta, ona je ponovo odbijena.

Na jednoj od narednih sednica Univerzitetskog veća dekan Filozofskog fakulteta rekao je da je "manje reč o stručnim kvalifikacijama gospođice Atanasijević, već je težište celog pitanja u njenim moralnim kvalifikacijama". Zamereno joj je da se nedovoljno učtivo javlja pojedinim profesorima, da joj je Holandija ponudila nastavničko mesto, da za druge autore piše polemičke članke protiv pojedinih kolega... Naredne godine, prva žena doktor nauka u Srbiji podnela je ostavku i napustila univerzitetsku karijeru. Kako je kasnije sama priznavala, nedostajala joj je i fizička i duhovna snaga da drži svoju katedru "sa po dva mača u svakoj ruci"