Vučić Dačiću: Bahato trošiš državne pare
Sednicu Vlade na kojoj je državni vrh obnarodovao ekonomske mere za spas države obeležio je incident kakav nije zabeležen u dosadašnjoj istoriji. Nije nepoznato da su se ministri sukobljavali i ranijih godina, ali nije zapamćeno da se to odigravalo pred kamerama i više desetina novinara.
Tek što je ministar finansija Lazar Krstić završio obrazlaganje ekonomskih mera, vicepremijer Aleksandar Vučić je oštro napao predsednika Vlade Ivicu Dačića.
- Premijeru, odmah da Vam kažem, tačka osam dnevnog reda vam neće proći! Neće proći to bahato trošenje novca građana, pa makar i ministar Mrkić (spoljni poslovi) ne otišao na put! Pa vi posle objašnjavajte svojim domaćinima po svetu zašto niste otputovali. Pa, Ivice, ovi tvoji iz MUP-a putuju kao da rade u Ministarstvu spoljnih poslova - u dahu je govorio Vučić i dodao:
Država ne zna broj zaposlenihMinistar finansija Lazar Krstić izneo je poražavajući podatak o tome da Vlada pojma nema koliko stvarno ljudi radi u javnom sektoru! |
- Zašto svi ti ljudi putuju, ja pojma nemam. I kad nadležni odbor odobri, ja opet ne razumem. Ti tvoji (Dačićevi) iz Biroa idu u Koreju! Šta će oni u Koreji? Pa Litvanija. Svaki dan neko ide u Litvaniju. Evo, danas je na spisku 23 ljudi za putovanja. Neću dopustiti da se ljudi u Vladi prema novcu građana ponašaju kao prema Alajbegovoj slami - rekao je Vučić u nastupu bez presedana usred otvorene sednice Vlade.
Premijer i ministri bez reči su pratili tiradu formalno drugog čoveka Kabineta. Dačić je na pitanje Vučića o "čudnim putovanjima u Litvaniju" samo kratko odgovorio:
- Idu zato što Litvanija predsedava EU! Kad dogodine Grčka preuzme predsedavanje, ići će u Grčku - uz smešak je rekao premijer.
Inače, Vlada je samo usvojila informaciju o šest kratkoročnih mera kako bi se izbegao bankrot zemlje. Tek će uslediti zakoni kojima će se ove mere i sprovesti. Paket je podeljen u šest tačaka. Prvo poglavlje čini oporezivanje plata zaposlenih u javnom sektoru i to onih većih od 60.000 dinara za 20 odsto. Porez se odnosi samo na razliku, pa će tako onaj koji prima 70.000 dinara, primati 68.000, jer se porez plaća na razliku, a ne punih iznos primanja.
- Na taj način ćemo uštedeti 150 miliona evra godišnje - rekao je ministar Krstić dodajući da se pretpostavlja da oko 200.000 ljudi dospeva pod udar ovog nameta.
Čuvar državne kase potom je upozorio i na problem za koji se mislilo da je ostao u devedesetim godinama.
- Pojavio nam se šverc duvana i nekih naftnih derivata. To je opasno i u drugoj meri, povećanju poreske discipline ćemo se obračunati sa sivom i crnom ekonomijom koja čini ravno trećinu srpske privrede - dodao je ministar finansija.
Bankrot na vratimaSrbija bi ovim tempom zaduživanja mogla da gura još devet meseci do godinu dana, a u povoljnijoj varijanti i dve godine. Ipak, u Vladi su saglasni da bi to značio bankrot 2016. godine kad bi deficit dostigao 8,8 odsto, a javni dug prešao 80 odsto bruto društvenog proizvoda. To bi, kako ističe ministar Krstić, za Srbiju značio grčki ili argentinski scenario, s tom razlikom što je Grčka imala iza sebe EU kao kreditora, dok Srbija nema nikoga. |
Građani mogu da očekuju i povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost sa osam na 10 odsto, odnosno prebacivanje određenih dobara iz niže u višu stopu oporezivanja. Tako će država ubrati oko 350 miliona evra.
Treće u paketu mera jeste ukidanje subvencija države propalim kompanijama, gubitašima koji godišnje građanima pojedu ravno milijardu evra.
- Idemo u EU, a tamo je državna pomoć zabranjena izuzev u oblasti poljoprivrede i železnica. Sve drugo mora da se skine s liste. Zato treba privatizovati 179 preduzeća koja su 10 godina u restrukturiranju. To je najveća ušteda - navodi ministar Krstić.
Vlada će štedeti i na sebi, što je Vučić već i demonstrirao u svom izlaganju, pa je tako četvrta tačka štednja na robi i uslugama, odnosno diskrecionim troškovima Vlade i ministarstava, putovanjima, reprezentacijama, službenim automobilima. Tu je ušteda najmanja - oko 40 miliona evra.
Tačke pet i šest tiču se korišćenja jeftinih zajmova do 2016. godine kad će država dostići granicu održivog spoljnog duga. Tu su i koncesije jer država više sama ne može da gradi infrastrukturu, kao i javno-privatna partnerstva. Konačno, promena poslovnog ambijenta podrazumeva izmene Zakona o radu, te skraćenje procedure izdavanja građevinskih dozvola, promena poreskih zakona i reforma penzionog sistema.
SPS i PUPS odbranili penzije i birokrate
Vlada Srbije je ekonomske mere iznela sa danom zakašnjenja da bi na sednicu iz Brisela stigao premijer Ivica Dačić. Nezvanično je iz vladajućih krugova procurilo da su problemi u usaglašavanju koncepata nastali zbog socijalista i njihovih koalicionih partnera.
SPS se, prema našim saznanjima, protivio otpuštanju u javnom sektoru, što je i uvaženo jer se juče niko nije ni osvrnuo na višak birokrata. Partija ujedinjenih penzionera nije dozvolila oporezivanje primanja najstarijih, čak ni onih preko 60.0000 dinara. Takođe, ni rečju nije pomenuto ni hoće li Srbija u aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom.
Iza kulisa je došlo i do suprotstavljenih stavova ministarstava privrede i finansija oko poreza na zarade.
Da razmimoilaženja ima čulo se i od savetnika u Ministarstvu privrede Dušana Pavlovića koji je uz opasku da će paket mera više da boli, ukazao i da je u stvari reč o dva paketa mera.
- Pre godinu dana ograničen je rast plata i penzija u javnom sektoru, podigli smo PDV sa 18 na 20, a sada smo u goroj situaciji nego pre uvođenja tih mera. Sada se ponavlja ista stvar. Deficit je veći od planiranog, veći je i javni dug, iako je sve rađeno da se taj dug zaustavi - navodi Pavlović, koji kaže da ministar finansija Lazar Krstić delimično radi ono što je radio njegov prethodnik Mlađan Dinkić, ali i da ipak veruje da drugi deo reforme sledi.
Da je potez Vlade plod političkog dogovora u kome ima svega 40 odsto pravih mera, mišljenja je univerzitetski profesor Kostadin Pušara koji smatra da je trebalo više da se radi na reformi javnog sektora.
- SNS hoće reforme, a SPS ne odustaje od svojih stavova koji imaju akcenat socijalnog - kaže Pušara i dodaje da ne bi smelo da se desi da lažni kompromis zakoči neophodne reforme.