Od ratnog heroja do čistačice

Za nekoliko dana navršiće se 40 godina od smrti Milunke Savić, srpske heroine iz Prvog svetskog rata koju mnogi ne bez razloga upoređuju sa Jovankom Orleankom. U rodnom selu Koprivnica kod Jošaničke Banje biće održana komemoracija ženi koju su u stavu mirno pozdravljali i najčuveniji saveznički generali i koja je bila lični prijatelj Šarla de Gola.

U savezničkim armijama Milunka Savić je bila veoma poštovana, ali ne i u svojoj zemlji, za koju je bombaš krvarila od Balkanskih ratova. Učestvovala je i u Cerskoj i Kumanovskoj bici, prošla golgotu Albanije, oporavljala se na Krfu, a onda učestvovala u proboju Solunskog fronta. Milunka je bila neobično hrabra, stalno je bila u prvim borbenim redovima, kao jurišnik i bombaš.

Ambasadori Francuske

Obeležavanje četiri decenije od smrti Milunke Savić započelo je otvaranjem izložbe fotografija u Beogradu o životu i ratnom putu Milunke Savić, nastaviće se 4. oktobra svečanim prijemom u njenu čast i završiće se 5. oktobra komemoracijom u njenom rodnom selu Koprivnica.
- Najviše očekujemo od prijema na kojem će biti predsednik Tomislav Nikolić i ambasadori Francuske i Rusije, kad ćemo možda biti u prilici da čujemo nešto više o tome da li će država Srbija konačno naći način da se na dostojan način oduži Milunki Savić. Takođe, postoji inicijativa da zemni ostaci Milunke Savić sahrane u Aleji velikana jer naša baba i prababa to i zaslužuje - kažu za "Vesti" Miroslav i Vladimir Savić.

U jednom boju zarobila je 23 bugarska vojnika. Demobilisana je u činu rezervnog narednika Srpske vojske sa 12 odlikovanja. Milunka je bila najodlikovanija žena u istoriji ratovanja, a posle rata zaboravljena junakinja koja je sebe i mnogo usvojene dece izdržavala čisteći beogradske kafane.

Devet rana

Drugi su možda zaboravili Milunku Savić koja je često nazivana i srpskom Jovankom Orleankom, ali je nisu zaboravili 59-godišnji Miroslav i 31-godišnji Vladimir Savić, Milunkini unuk i praunuk, vlasnici kafane Konak Milunke Savić koji se nalazi u selu Donja Trepča, na delu Ibarske magistrale između Čačka i Mrčajevaca. Želja im je da babi i prababi Milunki podignu spomenik u bronzi kakav zaslužuje i da rekonstruišu kuću u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje u kojoj je rođena. Spomenik visok dva metra odavno je izliven u gipsu, ali njegovo izlivanje u bronzi će potrajati jer je Savićima za to potrebno mnogo novca i iza tog posla bi trebalo da stane Srbija jer Milunka Savić to i zaslužuje.

- Babe Milunke, rođene sestre mog oca, sećam se izuzetno dobro jer mi je bilo 19 godina kada je umrla. Baba Milunka je rođena 1888. ili 1889. godine u kući u selu Koprivnica, u kojoj sam rođen i ja. Zapamtio sam i mnoge priče o njenoj mladosti, ratovanju, herojstvima, pravičnosti i humanosti. Bila je izuzetno jaka i fizički i duhom te je mogla, kako su pričali u selu, da sve seoske poslove radi bolje nego petorica jakih muškaraca zajedno.

Tito je nije voleo

Priča se da su Peko Dapčević i Viktor Bubanj veoma poštovali Milunku Savić i da su joj pomagali, mada te priče prihvatamo sa izvesnom rezervom jer je moguće da su to radili samo radi propagande. Međutim, sasvim je izvesno da Josip Broz Tito nije uvažavao heroinu Milunku Savić. Jedan od razloga je i taj što je na inaguraciju Šarla de Gola za predsednika Francuske bila pozvana i njegova prijateljica Milunka Savić, a Tito nije prisustvovao jer nije bio ni pozvan na ovu svečanost.

Kada je započeo rat protiv Turaka 1912. godine, baba Milunka je na prevaru, pod imenom Milun, u muškom odelu i ošišana kao muškarac, stala u stroj srpskih ratnika i neprekidno je ratovala sve do kraja Prvog svetskog rata. Ostalo je zapisano da se Milunka proslavila kao bombaš Drinske divizije, kao borac na opsadi Skadra, kao bombaš Drugog pešadijskog gvozdenog puka, po tome što je preživela golgotu prelaska srpske vojske preko Albanije i što je prilikom proboja Solunskog fronta vanredno dobila čin pešadijskog narednika i postavljena za komandira jurišnog voda. Da je Milun, zapravo, Milunka Savić, otkriveno je tek posle njenog prvog ranjavanja, a ranjavana je još osam puta - priča njen unuk Miroslav Savić.

Ratna herojstva Milunke Savić ozvaničena su mnogobrojnim odlikovanjima među kojima su dve Karađorđeve zvezde s mačevima, srebrna i zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić, spomenica oslobodilačkih ratova 1912-1913, albanska spomenica, spomenica ratova za oslobođenje i ujedinjenje, dva ordena Legije časti i druga najviša odličja kojima Francuska i Rusija dodeljuju stranim državljanima. Ostalo je zapisano da su prilikom uručenja francuskih odlikovanja pred njom u znak pozdrava spuštene zastave proslavljenih francuskih pukova iz bitaka kod Argoa, Liježa, Verdena i Marne, a odlikovanje joj je lično uručio komandant Solunskog fronta general Franš D'Epere.

Počasti umesto streljanja

Kao veliki rodoljub Milunka Savić je 1943. godine u Beogradu organizovala malu ambulantu u kojoj je bez razlike lečila i četnike i komuniste zbog čega je uhapšena i u logoru Banjica osuđena na smrt streljanjem. Međutim, kada je nemački general i komandant logora čuo o kome se radi u znak poštovanja njenog herojstva iz Prvog svetskog rata naredio je da bude oslobođena i iz logora je ispratio uz sve vojne počasti i sa velikim paketom hrane za decu koju je Milunka čuvala.

Pokradeni ordeni

- Deo babinih odlikovanja se nalazi u muzeju u Beogradu, a neka odlikovanja su, nažalost, pokradena. Međutim, kad su prošla ratna vremena i kad je baba Milunka odbila da se preseli u Francusku gde je mogla da uživa sva prava heroja, kako joj je bilo ponuđeno, uz obrazloženje da je "ona srpska majka i da mora da ostane sa svojim ratnim drugovima", Srbija je ubrzo počela da zaboravlja srpsku Jovanku Oreleanku.

Između dva rata živela je oskudno u iznajmljenom stanu, prvo u Skadarskoj ulici br. 33, potom negde na periferiji Voždovca, a od svoje skromne penzije izdržavala je svoju ćerku Milenu koju je dobila sa Crnogorcem Veljkom Gligorijevićem u braku koji je kratko trajao, usvojene ćerke Mionu i Slavku. Kroz njenu kuću je prošlo još oko tridesetoro dece iz sela Koprivnica koje je odškolovala i izvela na put. Milunka je danonoćno čistila Hipotekarnu banku i još nekoliko beogradskih kafana i stoički podnosila sve nedaće zaboravljenog ratnika.

- Tek mnogo godina posle Drugog svetskog rata, na inicijativu Peka Dapčevića, koji je Milunku Savić izuzetno poštovao, baka Milunka je 1972. godine dobila stan. Tako su Milunki stan dali tek komunisti, ali samo godinu dana od useljenja umrla je i sahranjena je na Novom groblju u Beogradu - pričaju o svojoj babi i prababi Miroslav i Vladimir Savić.

Od rođenja Milunke Savić proteklo je ravno 124 godine i 40 godina od njene smrti. Da je Milunka ratovala za neku drugu zemlju, ne bi se sećanje na nju svelo na jedan jedini spomenik podignut u Jošaničkoj Banji. Ovako, Milunke Savić se sećaju samo njeni potomci koji imaju žarku želju da obnove domaćinstvo u selu Koprivnica u kome je rođena srpska Jovanka Orleanka i da pred njenom rodnom kućom postave spomenik u bronzi dostojan njene slave.

Istina, u poslednje vreme se donekle i menja stav Srbije prema Milunki Savić, ali je sve to još nedovoljno jer Milunka Savić, kojoj su se divili slavni general Franš d' Epere i admiral Geprat, od Srbije i Srba zaslužuje mnogo više.