Srpski jezik van zakona u Austriji

Poslanik Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u austrijskom parlamentu Johan Majer dobio je ovih dana odgovore od ministarke obrazovanja Klaudije Šmit na njegovo pitanje: "Srpski jezik - jezička nastava u austrijskim školama?".

Čuvari srpske tradicije: Mališani igraju u brojnim kulturno-umetničkim društvima u Austriji

 

- Odgovor pokazuje jasne deficite u nastavi srpskog jezika u javnim školama Austrije - analizirao je Majer odgovore nadležne ministarke.

On je sa žaljenjem konstatovao da u dokumentaciji austrijskog obrazovanja ne postoji poseban jezički kod za srpski jezik, pa tako ni podaci o nastavi. Taj jezik se obuhvata kodom BKS (bosansko-hrvatsko-srpski).

Takođe je ukazao da su mnoge brojke, koje je ministarka prosledila na poslanički upit, za školsku godinu 2011./12, pošto podaci o prošloj nisu završeni.

- Podaci o broju nastavnika koji predaju isključivo srpski jezik ne postoje. Razlog za to je u nedostatku podele nadležnosti između savezne države i pokrajina. O obimu nastavnog kadra koji stoji na raspolaganju za nastavu na srpskom jeziku, odnosno ćirilici, koji raspolažu potrebnim stručnim znanjem odnosno odobrenjem za vođenje takve nastave, Ministarstvo obrazovanja, umetnosti i kulture nema podatke - jedan je od odgovora ministarke Šmit.

Poslanik Johan Majer i Zoran Aleksić, predsednik Saveza u Austriji (u sredini)

 

Međutim, ona je dodala da se alternativno tome može videti koliko nastavnog kadra predaje BKS. Ukupno je prošle godine, prema tom odgovoru, 42 nastavnika, koji su plaćani iz budžeta savezne vlade, predavalo BKS.

Takođe, ona je navela da Ministarstvo ne može dati informacije o apsolventima univerzitetskog obrazovanja potrebnog za zaposlenje, pošto univerziteti u Beču i Gracu ne nude obrazovanje nastavnika na BKS.

Ministarka piše da je 2011/12. širom Austrije 10.968 đaka pohađalo BKS. Majer s tim u vezi kritikuje da Ministarstvo ne poseduje detaljnu analizu po pokrajinama, kao i po maternjem jeziku đaka. Ministarstvo ističe da ne postoji ni podatak o broju đaka koji uče ćirilicu i dodaje da po pravilu taj korak sledi posle tri godine školovanja.

Nastava na maternjem jeziku, kako je navela ministarka, nudi se kao neobavezna vežba.
Majer tvrdi da je cilj obrazovne politike da podstiče višejezičnost austrijskog društva.

- S tim u vezi bi trebalo, zajedničkim snagama, da se institucionalizuje srpski jezik u austrijskom obrazovanju, i to ne samo u osnovnim školama, već i drugim nivoima obrazovanja, a posebno u školama za izučavanje zanata - objasnio je Majer.

"U periodu od novembra 2012. pa sve do juna ove godine, održane su četiri konferencije Saveza Srba u Austriji, na kojima je razgovarano o tekućim temama i izazovima budućnosti kojim se građani srpskog porekla moraju izložiti. Nakon usvajanja Rezolucije Srba u Austriji, koja predstavlja skup preporuka za bolji suživot i sprečavanje asimilacije, počeo je razgovor na jednom širem nivou i medijska prezentacija tema koje je rezolucija obuhvatila. Takozvani BKS je izraz koji je dominirao konferencijom, te je shodno tome bio i zastupljen u tekstu Rezolucije - objasnio je Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji.

- Nakon letnjeg perioda, započeti su razgovori da se problematika koja se javlja u okviru nastave na maternjem jeziku analizira uz pomoć stručnjaka. Oni bi trebalo da daju smernice kako rešiti pitanje škole i motivisati najmlađe da pohađaju nastavu na maternjem jeziku. Još od samog uvođenja polovinom 90-ih, takozvani BKS kao zajednička oznaka za srpski, hrvatski i negde u isto vreme bliže određeni bosanski jezik, pokazivao je brojne funkcionalne mane od selekcije nastavnika do predavanja, ali je pre svega imao "problem identiteta". Tokom nemilih događaja na balkanskim prostorima krajem prošlog veka i nestabilnosti u prvoj polovini tekućeg, nije se povelo računa o činjenici da broj dece koja u tom obliku pohađaju nastavu opada na teritoriji čitave zemlje. To za posledicu ima i manji broj profesora - zaključio je Aleksić.