Nema meraka bez šljivovice
Tridesetpetogodišnji Slobodan Mitić po profesiji je ekonomista, ali širom Srbije nije poznat po umeću baratanja brojevima, već po "zlatnoj luli", rakiji koju proizvodi na porodičnom imanju Ristovac kod Vranja. Za samo četiri godine, otkako je počeo da se bavi ovim poslom, uspeo je da napravi najbolju voćnu rakiju južne Srbije.
Na festivalu višnje koji je u julu održan u selu Petrovac, kod Leskovca, ovaj mladi preduzetnik dobio je zlatnu medalju u konkurenciji sa onima koji se ovim zanatom bave decenijama.
- Ovo je priznanje za naš porodični rad, za opredeljenje da nastavimo tamo gde je stao pokojni deda Sreten. On je u selu i okolini bio poznat po proizvodnji prvoklasne rakije. Drago nam je i što smo nagradu dobili u konkurenciji 28 proizvođača, a jedino smo mi bili iz Vranja. Svi ostali su bili iz Jablaničkog okruga - kaže Slobodan.
Brend juga- Očekujemo povoljan poslovni ambijent od države, želimo da postanemo brend ne samo na jugu Srbije već brend države koju najviše volimo i kojoj želimo da i naši naslednici nastave da rade i proizvode još bolju rakiju - završava priču Slobodan. |
Rod od 10 tona
U ovom poslu učestvuje cela porodica Mitić, otac Dragoslav, majka Slavica, Slobodan i njegov brat Milan. Otac Dragoslav je svakodnevno angažovan oko proizvodnje i prodaje, mlađi brat Milan, ekonomista i najmlađi licencirani sudski veštak u Pčinjskom okrugu, čim završi svoje obaveze u gradu, dolazi u Ristovac da pomogne. A majka Slavica, kao i svaka prava domaćica, vodi brigu da sve skupa funkcioniše bez problema. Vratili su se selu u pokušaju da radeći nešto što vole osiguraju egzistenciju.
- Svesni smo da se prvih 10-ak godina ulaže u proizvodnju, da nema velike zarade, ali da je to zalog za budućnost. Svaki višak zarađenog novca ide na unapređivanje proizvodnje. Učimo stalno jer želimo da kvalitet bude vrhunski - ističe Slobodan.
Kreće sezona, šljive se nabavljaju, a rakija peče od sredine avgusta do kraja novembra. Tada se radi se od jutra do mraka. Kao i prethodnih godina Mitići su na vreme nabavili šljive, od dobavljača iz Blaca i okoline Vranja.
Tajna u tradicijiRakija "zlatna lula" nastala je od najboljih srpskih rakijskih sorti šljive, koje u reonu Blaca i Prokuplja, kao i okolini Vranja, daju najkvalitetniji plod. Šljive se sakupljaju krajem leta i početkom jeseni i stavljaju na previranje u kace. Destilacija se obavlja odmah po previranju, a rakija smešta u drvenu burad. |
- Ništa ne prepuštamo slučaju. Iako je šljiva ove godine dobro rodila i cena je pristupačna, ne prekidamo saradnju sa stalnim, proverenim dobavljačima iz Blaca. Imamo i svoje voćnjake, koji su mladi ali su nam, ipak, doneli oko 10 tona. Cilj je da jednog dana oko 70 odsto šljiva bude iz naših voćnjaka, a ostatak od dobavljača - navodi Slobodan.
Radi se puno, voćnjaci traže pažnju tokom cele godine.
- Šljiva je najzahvalnija srpska voćka, za nju smo se opredelili, iako imamo i voćnjak jabuka i veliki vinograd od 35 ari. Sve to obrađujemo i sve za sada, hvala bogu, rađa i donosi, pre svega, radost u našu kuću - kaže Slobodan.
Pekmez i džem
I ove godine slede nova ulaganja, gradiće se zgrada koja će zaokružiti kompleks, od mesta gde su kazani do smeštaja buradi sa rakijom. Sve će biti po propisima, jer je destilerija Mitić licencirana i drži se svih zakonskih mera potrebnih za vrhunsku proizvodnju.
- Napravićemo odgovarajuću presu za odvajanje koštica, kada prođe određeno vreme sazrevanja u buradima. Do sada smo to radili ručno i nije bilo nimalo lako. Sami ćemo uz pomoć prijatelja konstruisati i izraditi presu. Naredne godine nameravamo da sagradimo i manju sušaru za šljive. Želimo da proizvodnju proširimo i na suve šljive, ali ne u velikim količinama jer ćemo ići na vrhunski kvalitet. Imamo u planu i da narednih godina krenemo sa proizvodnjom kompota i raznih vrsta pekmeza i džemova - navodi preduzimljivi Slobodan.
U otvaranju destilerije mnogo su mu pomogli roditelji koji su podigli kredit da bi u rodnom Ristovcu napravili infrastrukturu za proizvodnju kvalitetne rakije od šljiva požegača.
- Obnovili smo vajat u koji smo smestili dva velika bakarna kazana za pečenje rakije od 350 litara, potom kupili burad u koja može da stane 25 tona šljiva. Sagradili smo i prostorije za dudovu, hrastovu i bagremovu burad, u kojima se čuva rakija od 48 gradi - priča Slobodan.
Firma je registrovana 2010. godine, ima sezonske radnike i tehnologa. Rakiju prodaju u Vranju, a počele su da stižu i prve narudžbine iz Beograda i Niša. Slobodan kaže da nema prave vranjske kafane u kojoj se ne služi "zlatna lula".
- Nema vranjskog meraka bez naše rakije, to znaju svi vlasnici ovdašnjih kafana. Pročuli smo se i traži se naša rakija, iako je sve to još u začetku. Nama je velika čast što nam rakiju traže i znamenite ličnosti iz sfere politike, kulture, razne turističke organizacije... Imamo mušterije koji dolaze iz Beograda i kupe rakije za godinu dana - kaže Slobodan.
Iako svoju rakiju često degustira da bi proverio kvalitet, Slobodan kaže da je najbolje piti umereno. Kada je piće u pitanju, drži se stare jevrejske poslovice: "Ako čovek popije malo, dobar je kao ovca, ako popije više postaje hrabar kao lav, ako prevrši meru, okrutan je kao tigar, a ako mu piće postane strast, nalik je na svinju koja se valja po blatu, pa tako na kraju načini od sebe majmuna."
