Logor na Kosovu (2): Dubrava pod velom tajne
Bundesver i Kfor su se u to vreme oslanjali na "poverljivo" uputstvo zaštitnih snaga od 24. marta 2001. godine, po kojem Kfor ima pravo da potencijalne prestupnike drži u pritvoru do 30 dana - ali i duže. Bilo je dovoljno postojanje "pouzdanih informacija o opravdanoj sumnji", dok sudski dokazi nisu bili neophodni.
Zarobljenici u tajnom zatvoru Dubrava na Kosovu nisu ni pisanim putem bili obaveštavani o razlozima za pritvor. Uputstvo je nalagalo da se oni "na vreme koliko je to moguće" upoznaju o tome.
Još oktobra 2001. godine su predstavnici Kosova pri Organizaciji za bezbednost i saradnju kritikovali Kfor zbog načina na koji tretira zatvorenike. "Hapšenja na osnovu širokih i labavih kriterijuma nisu u skladu sa međunarodnim normama", pisalo je u ovim žalbama. Nemačka je inače članica Oebsa.
"Misteriozno"I tadašnji generalni inspektor Harald Kujat nije imao saznanja o postojanju logora. Čuvši za čitavu priču od novinara "Šterna", on najpre nije želeo da poveruje da je tako nešto uopšte moguće, i dodao da sve deluje "pomalo misteriozno". Bundesver je upravo zbog pravnih nedoumica u osnovi odbijao da svoje vojnike šalje u druge delove Kosova, priseća se Kujat. |
U Ministarstvu odbrane danas se pravdaju time da tada, dve godine posle dolaska stranih trupa na Kosovo, nije postojao čvrst pravni sistem po kome bi potencijalni zatvorenici trebalo da budu predati. U Dubravi su članovi porodica i advokati imali pristup, baš kao i Crveni krst, uveravaju u Ministarstvu koje danas vodi Tomas de Mezijer.
Borac za ljudska prava iz Potsdama, Andreas Cimerman, tim povodom za "Štern" kaže: - Po opšteprihvaćenim međunarodnim standardima zadržavanje ljudi u mirnodopskom periodu bez odluke suda je zabranjeno.
U Nemačkoj se o ovoj temi do sada nije diskutovalo i ostalo je sakriveno koliko je u svemu tome bilo učešća Bundesvera. Ministar Šarping i Ministarstvo spoljnih poslova koje je tada vodio Joška Fišer bili s upoznati sa uputstvima po kojima je delovao Kfor. Šarping je njihovo sprovođenje dozvolio vojsci, ali pune informacije o događajima u Dubravi nisu dospele do Berlina, tvrdi Ministarstvo danas.
Na pitanje "Šterna", Šarping je odgovorio da "on polazi od toga da Ministarstvo odbrane svoje postupke sigurno može u potpunosti da razjasni".
Uvid u čitavu situaciju navodno nije imao ni sam Bundestag. U junu 2001. godine, kada je logor još uvek radio punom parom, poslanici nemačke skupštine produžili su mandat nemačkim vojnicima u sastavu Kfora. Dubrava u diskusiji nije nijednom pomenuta - o tome se navodno ništa nije ni znalo.
