Logor na Kosovu (1): Gvantanamo u Dubravi
Pre dvanaest godina, 21. maja 2001. godine, nemački vojnici su dobili nalog, koji je široj javnosti ostao nepoznat sve do danas, navodi "Štern" u opširnom članku o misiji koju je predvodio tadašnji nemački ministar odbrane Rudolf Šarping. "Vesti" prenose taj članak u tri dela. U selu Dubrava u tadašnjem italijanskom sektoru na Kosovu u to vreme su 22 pripadnika vojne policije Bundesvera stacionirana kao čuvari u improvizovanom logoru koji je bio utemeljen na sumnjivim pravnim osnovama, piše nemački nedeljnik.
Nemački vojnici su bili obavezni da drže stvari u tajnosti, a čak ni vlada u Berlinu, kako se tvrdi, nije bila informisana o detaljima.
Potvrda Kfora"Štern" je krenuo tragom Ragnicovih prikaza događaja u Dubravi, a u međuvremenu su i nemačko Ministarstvo odbrane, multinacionalne snage Kfora na Kosovu i drugi učesnici dobrim delom potvrdili ova dešavanja. |
Priča je dospela u javnost zaslugom jednog od pripadnika vojne policije koji se tada nalazio u Dubravi. On je ovih dana pod pseudonimom Hans Ragnic objavio knjigu o svojim iskustvima na Kosovu ("Soldat - kao vojni policajac na Kosovu"). U središtu njegove pažnje je "prva misija nemačkih vojnika u zarobljeničkom logoru pod ekstremnim uslovima posle Drugog svetskog rata", kako je napisao.
Bio je ponedeljak, 21. maj 2001. godine, kada su Ragnic i njegovi drugovi krenuli iz kasarne u Prizrenu u nemačkom sektoru na Kosovu. Tri dana kasnije u Dubravi, zajedno sa Britancima i Grcima, prihvatili su prve od ukupno 64 zatvorenika. Američki vojnici su ih dopremali helikopterima.
Premešteni u BondstilDrugi nemački vojnik s kojim je "Štern" u međuvremenu razgovarao i sam je stekao utisak da "Amerikanci praktikuju sopstvenu politiku hapšenja". |
Pored starog zatvorskog kompleksa, koji je pre toga pripadao Srbima, pripadnici Kfora su podigli improvizovani logor sa desetak velikih šatora. U šest šatora su bili smešteni zarobljenici. Na fotografijama se vide u narandžastim zatvorskim odelima, veoma sličnim onima koja su nekoliko meseci kasnije postala ozloglašeni u Gvantanamu.
Za gradnju i funkcionisanje logora u Dubravi bio je odgovoran Kfor, a vodio ga je jedan britanski oficir. Ragnic, pak, kaže da su Amerikanci na početku dva dana obučavali nemačke vojnike za "tamničare". Tokom prvih dana logoraši nisu smeli ni da podignu zidove šatora, a bez nadzora su išli jedino do pokretnog toaleta u kampu.
Sa specijalno napravljene male drvene kule nadgledala su dvojica tzv. ganera - očigledno Britanci sa oružjem, a čitava oblast je osigurana sa oko tri metra visokom bodljikavom žicom, oko koje su se kretale patrole sa psima. Izvan ograde je nadgledala jedna bezbednosna firma Bundesvera, naslonjena na Orahovac, koja je brojala oko 50 ljudi, opisuje se u knjizi.
Zatvorenici su navodno bili pripadnici gerilskih snaga UČPMB, ogranka UČK sa Kosova. Oni su bili aktivni u regionu Preševa i Bujanovca. Taj sektor je u maju 2001. godine vraćen pod kontrolu Srbije, a mnogi borci su prebegli i trebalo je da se spreče u tome da učine Kosovo nesigurnim. Međutim, među zarobljenicima u Dubravi je bilo i starijih muškaraca, koji su imali malo zajedničkog sa borcima. Jedan je ispričao da je običan seljak, koga su vojnici Kfora uhapsili na njivi, piše Ragnic u svojoj knjizi.
