Šljivančaninu rampa na Drini zbog poternice
Nekadašnji oficir JNA Veselin Šljivančanin, iako je odslužio kaznu izrečenu u Haškom tribunalu zbog Interpolove crvene poternice koju je raspisala Hrvatska, ne može da izađe iz Srbije.
Šljivančanin za "Vesti" kaže da zbog ovog problema nije u mogućnosti da udovolji brojnim zahtevima čitalačke publike "preko Drine" i lično predstavi svoja dela, književni prvenac "Sine, budi čovek", "Branio sam istinu", a sada i treće delo "Med i žuč" koje je iz štampe izašlo pre desetak dana.
SportistaŠljivančanin deo dana posvećuje fizičkim aktivnostima. Voli da trči, ali i da se rekreativno bavi sportom. |
- Ne mogu u Republiku Srpsku jer je policija BiH htela da me hapsi. Moje knjige ne mogu da uhapse, pa su tamo stigle pre mene i dosta su čitane. Nadam se da ću jednoga dana kao slobodan čovek stići ne samo do Banjaluke, već i do Sarajeva - kaže penzionisani oficir koji u rodnu Crnu Goru odlazi pošto mu je iz vrha te države potvrđeno da Podgorica smatra relevantnom činjenicu da je oslobođen u Tribunalu.
- Knjiga "Med i žuč" govori o dobu kada su me svi voleli, hvalili i tapšali po ramenu, pa je došlo vreme kada su me hapsili i razbijali mi stan, da bi u drugom delu knjige opisao suđenje u Hagu i naveo citate iz presude koja mi je izrečena - otkriva Šljivančanin.
Deo knjige posveti je prijateljima koji su žrtvovali život da bi pomogli njemu i porodici i brojnim pismima i telegramima podrške koja je dobijao od nepoznatih ljudi iz Srbije i šire.
Navodni zločiniPenzionisani oficir je u Sheveningenu proveo ukupno 2.450 dana, a kako je prokomentarisao, osuđujuća presuda i taj zatvor izgledaju mu "čudno i prosto nemoguće". Iako je odslužio kaznu, Hrvatska je za njim raspisala poternicu zbog neke nove optužnice, jer su, navodno, vojnici pod njegovom komandom ubili 10.000 hrvatskih vojnika?! |
Zato u promociju "Meda i žuči" kreće na "sve četiri strane Srbije". Na našu opasku da je postao pisac, ovaj oficir kaže se i dalje oseća samo kao vojnik svog naroda.
- Ne pišem ja kao pisac, već iz srca. Za to se nisam ni školovao. Ispisujem istinu i čuvam je od laži koje su izlazile u javnost o meni i mojim vojnicima iz vremena tih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Bilo je puno podmetanja da bismo mi ispali najgori narod i zato čuvam u knjigama tu istinu da ne bi nestala u lažima - kaže Šljivančanin.
Po povratku u Beograd, naš sagovornik se posvetio porodici, ćerkama i unučićima. Voli da popije kafu sa prijateljima, a o tome hoće li će još svedočanstava s kraja prošlog veka izaći iz njegovog pera za sada ne zna.
- Ima takvih ideja, ali još nisam odlučio, mada mi brojni prijatelji, poznanici i čitaoci preporučuju da nastavim - završava svoju priču nekadašnji oficir.