Ako prištinske vlasti dobiju "ulaznicu" za Interpol, 5.000 srpskih policajaca završiće na poternicama!
Najmanje 5.000 aktivnih i bivših pripadnika MUP koji su do 1999. godine i nakon toga obavljali svoju dužnost na prostoru Kosova i Metohije mogli bi se naći na Interpolovim poternicama - ako Priština bude primljena u ovu organizaciju.
Mesec dana pre glasanja na konferenciji Interpola u Dubaiju postaje jasno da bi ovakav scenario mogao postati realnost, uprkos trudu Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za KiM, da se prijem Prištine u Interpol zaustavi.
Dramatične najave o broju ugroženih pripadnika policije - uniformisanih ali i onih koji su radili administrativne poslove - nikako nisu proizvoljne, već su rezultat analize informacija i predviđanja poteza i ciljeva albanske strane, objašnjava za "Blic" izvor iz MUP.
- Poternice bi mogle da budu formirane i na osnovu anonimnih krivičnih prijava ili novih saznanja o navodnim zločinima srpskih policajaca. To bi značilo da se osobama koje bi se nalazile na takvim poternicama - koje će, inače, biti tajne - ograničava kretanje, jer bi praktično mogle biti uhapšene kad god napuste Srbiju. Država, zato, ozbiljno pristupa teškoj borbi koja bi trebalo da rezultira blokadom prijema Prištine u Interpol - kaže naš izvor.
Pročitajte još:
* "Taj potez se može posmatrati i kao poruka Srbiji..."
* "Beograd i Priština da preduzmu krupne i teške stvari, i da se dogovore o Gazivodama, SPC, Trepči"
Zato i ne treba da čudi da je jedna od ključnih teza sastanka Aleksandra Vučića s austrijskim kolegom Van der Belenom bila upravo molba našeg predsednika da se Austrija uzdrži od glasanja za ulazak Prištine u međunarodnu policijsku organizaciju.
- To bi značilo otvaranje najmanje dva značajna problema. Prvi je taj što Albanci više neće hteti ni o čemu da razgovaraju, već će samo čekati sledeći korak. Drugi je taj što bi ulazak Kosova u Interpol doveo i do povećanje broja poternica, to jest poternica protiv 5.000 Srba, učesnika u sukobu 1999. godine. Ti ljudi neće znati da li mogu da putuju, i stvaraće se tenzije na dnevnom nivou i dodatni sukobi - rekao je Vučić.
Srpska agenda kojom će države biti ubeđene da glasaju protiv pristupa Prištine oslanja se na dva legalistička argumenta. Najpre, prijem KiM u Interpol bilo bi kršenje rezolucije 1244, koja je jedina prema kojoj se i Srbija - ali i međunarodna tela poput Saveta bezbednosti UN - upravljaju kada je u pitanju status Kosova.
Osim toga, Interpolov interni pravilnik nedavno je izmenjen i u njemu je jasno naznačeno da članica tog tela ne može postati niko ko nema elemente državnosti. Na insistiranje srpske delegacije, taj uslov je preciziran, pa sada Interpol ne bi trebalo da u svoje redove može da primi članice koje nisu deo Ujedinjenih nacija, u svojstvu stalnih članovi ili zemalja posmatrača.
Priština ne ispunjava te uslove, ali je preko svojih saveznika u međunarodnoj zajednici ipak izdejstvovala da ovo pitanje dođe na dnevni red na konferenciju u Dubaiju.
Srbija zato planira intenzivnu diplomatsku aktivnost kako bi blokirala Prištinu. Brojni sastanci s ambasadorima i predstavnicima međunarodne zajednice poslednjih dana samo su deo tih aktivnosti.
S tim u vezi, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović primio je juče ambasadora Francuske Frederika Mondolinija. Osim razgovora o dosadašnjoj saradnji policija dveju zemalja, Stefanović je Mondolinija upoznao sa stavom i argumentima Srbije protiv zahteva Prištine za prijem u članstvo u Interpol.
Kako KiM može do članstva?
Na predstojećem sastanku Interpola u Dubaiju sredinom novembra, Priština najpre mora da izdejstvuje da pitanje njenog članstva dospe na dnevni red. Ako se to dogodi, potrebna joj je da više od dve trećine članica koje budu glasale na konferenciji podrži njen prijem u ovo telo. U ovom trenutku, i jedna i druga strana trude se da sakupe što je više moguće sigurnih glasova, jer se uzdržane članice ne broje...
