Parižanka i Srbin u mešovitom braku
Parižanka Martina Alonso Markis postala je srpska snajka pre pet godina. Onog trenutka kada je upoznala svog sadašnjeg supruga Danila Stamenkovića oberučke je prigrlila Balkan i Srbiju, toliko da je rešila da snimi humorističku mini seriju "Naša snjaka", koja bi donekle bila parodija na njen život, odnosno prikazala bi devojku iz inostranstva koja se udaje za Srbina i koja pokušava da nauči običaje i uklopi se u sredinu.
Dočekuje nas sa širokim osmehom na licu i obraća nam se na čistom srpskom jeziku. Ko ne zna da je rodom iz Kanade i da je veći deo života provela u Francuskoj, pomislio bi da je iz Srbije. Zna i sve srpke uzrečice, poznaje naše običaje i mentalitet. Kaže da se ovde oseća kao kod kuće.
Srbi i smeh
Martina i njen muž imaju i ima kuću u Lovcima kod Jagodine, selu iz kog Danilo potiče. Upoznali su se u Parizu pre sedam godina, a pre pet godina venčali su se u Srbiji.
- Otkrila sam Balkan pre desetak godina i zaljubila sam se u taj region. Imam prijatelje u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji. Ovde se nekako osećam kao kod kuće. Najviše mi se dopada gostoprimstvo. Ljudi su pozitivni i uvek veseli, naročito kada upoznaju nekog iz inostranstva. Imaju želju da pokažu sve što je najlepše u njihovoj zemlji. To mi se jako dopada - kaže Martina za "Vesti".
Savetnica evropskog parlamentaIako je veoma pristupačna, pričljiva i jednostavna, Martina se bavi veoma ozbiljnim poslom. Ona je savetnica evropskog poslanika Iva Vajgela iz Slovenije u Evropskom parlamentu. Bavi se evropskom inostranom politikom, istražuje najnoviju situaciju na Balkanu, u centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku. Zbog toga je tokom nedelje u Briselu, a vikendom u Parizu. |
Baš iz te prevelike ljubavi prema Srbiji i ovdašnjem življu, rešila je da snimi seriju. Trebalo bi da ima 12 epizoda i u drugoj polovini oktobra biće prezentovana preko Ju tjuba. Scenario je napisala Martina, a njen otac Hoze Alonso Leon, profesionalni fotograf, rešio je da se oproba kao snimatelj.
- Dok sam pisala doktorat, sinula mi je ideja da to uradim. Nije mi bilo teško ni da pišem na srpskom, jer sam ga naučila dok sam šest meseci boravila u Beogradu. Posle sam imala priliku da svakodnevno pričam sa Danilom. I puno naših prijatelja iz Evrope uči srpski jezik, jer dolaze u Srbiju, pa žele da je bolje upoznaju - dodaje Martina.
Kaže da je njen život idealna osnova za priču o strankinji u Srbiji, jer bez obzira na to koliko voli ovu zemlju, i njoj ponekad teško polazi za rukom da se uklopi u sve ovdašnje običaje.
- Ono što sam želela da poručim publici, pre svega onoj u inostranstvu, jeste da su Srbi veoma šaljivi, ponekad ironični i cinični, ali da vole da se nasmeju i na svoj račun. Ja to veoma cenim, jer sam sa vama i ja naučila da se smejem sebi. Pored toga, želela sam da Srbi vide da ima puno ljudi iz inostranstva koji se interesuju za njih - kaže Martina.
Cipele broj 35Sa ovom ambicioznom devojkom, punom duha i pozitivne energije, razgovarali smo u prodavnici obuće u kojoj je Martina kupila dva para cipela za scenu koju su snimali u jednom kafiću u Bagrdanu. Jedino ova prodavnica imala je cipele u broju 35, koje Martina teško nalazi i u Evropi. Zato je rešila da neke kadrove snimi baš u ovoj radnji. |
Cilj serije je i da pokaže izazove mešovitog braka, kada supružnici dolaze iz različitih zemalja, pričaju drugačijim jezikom i imaju različiti mentalitet. Martina te izazove želi da prikaže na humoristički način, ali i da dokaže da ovakav par ako to zaista želi, sve te razlike može da prevaziđe. Jedini uslov je da među njim postoje snažne emocije.
Nije nam bilo lako
- Danilu i meni nije uvek bilo lako da razumemo jedno drugo. Ja sam odrasla u Montrealu, dakle u gradu, a on u selu Lovci. Ja sam došla u Pariz da studiram političke nauke, a on da zbog teške situacije u Srbiji, nađe posao koji će mu omogućiti da živi i da bude ekonomski samostalan. Još uvek ne znamo kako, ali našli smo se! Na početku čak nismo mogli ni da komuniciramo, jer on nije dobro znao francuski, a ja sam slabo govorila srpski.
- Uprkos tome, ne samo da smo uspeli da se nađemo, već i da prepoznamo da smo rođeni jedno za drugo i da opstanemo zajedno već sedam godina. To je zahtevalo mnogo truda i ljubavi. Doduše, kroz seriju želimo tu priču da pokažemo i iz šaljivog ugla, naročito igrajući se s raznoraznim klišeima iz Srbije, Balkana i Evrope - kaže Martina.
Martinin otac Hoze Alonso Leon kaže da nije mnogo znao o Srbiji pre nego što ga je sa njom upoznala ćerka. Do sada je dolazio tri puta i kaže da se uvek rado vraća. Sve posmatra iz perspektive profesionalnog fotografa, pa kaže da mu se najviše dopadaju pejsaži, jer ga na neki način podsećaju na Kanadu.
- Ovo je prvo filmsko iskustvo za oboje. Moja specijalnost je da pravim tajmlajts, odnosno koristim posebnu fotografsku tehniku, koja postoji od prvih dana filma. Kada je snimljen prvi film ta tehnika je korišćena za specijalne efekte. Ona se koristi i do današnjih dana, jer se 24 snimka prikazuju u sekundi. Na taj način se stvaraju animacije - kaže Hoze za "Vesti".
Kaže da je Srbija zemlja puna mogućnosti, da je potpuno prihvatio, te da nema ništa protiv što mu je zet sa ovih prostora.
- Rođen sam u Španiji, a živim na relaciji Francuska - Španija - Kanada. Martinina majka Madlen rođena je u Americi, a Martina u Kanadi. Onda možete da razumete da mi uopšte nije bitno da li mi je zet iz Srbije ili bilo koje druge zemlje. Za mene je najvažnije da je dobar čovek -ocenjuje Hose.
