Šta će biti sa suđenjem Šešelju?
Potpredsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus zatražio je, posle izuzeća sudije Frederika Harhofa, od preostalih sudija u procesu protiv Vojislava Šešelja da se izjasne, uz konsultacije s optuženim, o daljim koracima u postupku.
Od predsedavajućeg Žana Kloda Antonetija i članice raspravnog veća Flavije Latanci, sudija Ađijus je, kako je danas objavio Tribunal, zatražio da ga "izveste, posle konsultacija s optuženim, o pitanju da li ponovo saslušati ceo predmet ili nastaviti postupak".
Od njih je tražio i da "odluče, u slučaju da optuženi ne pristane na nastavak procesa, da li ili ne, bez obzira na to, nastaviti postupak s novim sudijom". Dok ga dvoje članova raspravnog veća ne izveste o postavljenim pitanjima, sudija Ađijus neće imenovati zamenu za sudiju Harhofa. Izricanje presude Šešelju i dalje je zakazano za 30. oktobar ove godine, ali je posle izuzeća sudija Harhofa malo verovatno da će presuda tada i biti izrečena.
Današnja odluka u kojoj je sudija Ađijus ocenio da su preostali članovi raspravnog veća "u najboljem položaju" da odluče o načinu na koji bi postupak protiv Šešelja mogao biti nastavljen i okončan, u skladu je s pogledom upućenih pravnika u Hagu da, osim ponavljanja suđenja, koje se smatra malo verovatnim, ostaju dve mogućnosti.
Jedna je da, umesto Harhofa, bude imenovan novi sudija, koji bi pre učešća u donošenju presude morao da pročita ceo zapisnik sa suđenja koje je praktično okončano. Druga je da Šešelj pristane da mu dvočlano sudsko veće izrekne presudu.
Iako su sudije, iz različitih razloga, zamenjivane, recimo u procesu Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, nikada se nije desilo da novi sudija bude imenovan po okončanju dokaznog postupka, odnosno uoči izricanja presude. Mogućnost da dvočlano veće izrekne presudu, takođe je bez presedana u istoriji Tribunala.
Postupak u ovakvom slučaju nije izričito predviđen ni pravilnikom suda, što bi moglo otvoriti brojne pravne dileme o regularnosti postupka.
Sudija Harhof bio je član veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Izricanje presude zakazano je za 30. oktobar. Posebno veće Tribunala utvrdilo je, većinom glasova, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".
Posebno veće utvrdilo je da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu, upućenom prijateljima, tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.
Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.
U odluci, posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.
U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je objavljena optužnica protiv njega.
