Plafon padao po vernicima
Selo i crkva nose isto ime, pa u selu Petka nadomak Lazarevca, postoji crkva Svete Petke u koju su pre nekoliko godina iz rumunskog grada Jašija dopremljeni delići moštiju Svete Petke, smešteni u zlatnu kutiju koja je u drvenom ćivotu. Crkva je danas bez krova, jer je plafon crkve sagrađen 1869. pretio da vernicima padne na glavu.
Sveštenik Vojislav Odavić smogao je snage i odlučio da i bez para, uz božju pomoć, pokuša da renovira crkvu. Prema rečima sveštenika, to je bilo neophodno jer je pošto su mošti majke Paraskeve tu donete, hram postao hodočašće koje je posetilo više hiljada vernika iz čitave Srbije, najviše iz Beograda, Lazarevca, Valjeva, Čačka i Gornjeg Milanovca. Dan po dan, uz pomoć meštana parohije koja broji oko hiljadu domaćinstava i uz priloge novčane pomoći koja su stigle, gradnja i renoviranje svetinje stiglo je do krova.
Svetiteljkin prst u RužiciIz Jašija deo moštiju Svete Petke zauvek je pohranjen u manastiru u Petki koja nosi njeno ime. Na Kalemegdanu, u crkvi Ružica, čuvaju se "čestice moštiju", tačnije mali prst sa ruke ove svetiteljke. |
- Još malo nas deli od jesenjih kišnih dana, a ni zima nije daleko. Crkva je još uvek je bez krova, ali sam siguran da će se bog postarati da se jave dobri ljudi i pomognu nam da je završimo pre kišnih dana - objašnjava Odavić.
Čitaoci "Vesti" pomažu
I čitaoci "Vesti" su nakon teksta objavljenog 17. avgusta rešili da pomognu. Tako je gospodin Matić koji se javio iz Australije poslao 700 australijskih dolara kao pomoć crkvi i u pismu koje je svešteniku uputio preko naše redakcije između ostalog napisao: "Sto posto sam siguran da me je posle svega što sam doživeo i ostao živ Sveta Petka spasila. Verujem u naše ljude u dijaspori, da vole i veruju u ovu našu svetiteljku, i zato ih molim da ne ostanu nemi i da pomognu baš kao što i bog pomaže. Dragi svešteniče puno vam hvala i od boga vam želim da uspete i završite radove pre zime, a ima dosta dobrih ljudi koji veruju u Svetu Petku".
Iz Australije su se takođe javili Ilija i Silvana Krneti i kao pomoć poslali 200 dolara i pismo ocu Vojislavu. Oni se zahvaljuju svešteniku jer čuva srpske svetinje, pa Ilija i Silvana Krneti kažu da bi im puno značilo da se otac Vojislav pomoli za zdravlje i sreću njihovih najmilijih, za sinove Jovicu i Stefana i ćerku Valentinu.
Crkva za četiri selaProtojerej Vojo Odavić kaže da sela Petka, Šušnjak, Ćelije i Županjac broje ukupno oko hiljadu domaćinstava, ali da je jako ponosan jer većina posti post i dolazi na pričest. |
- Kao vernik i veliki poštovalac Svete Petke želim ovim skromnim prilogom od 200 dolara da dam doprinos da se krov i ostali radovi završe do zime - objasnio je Ilija Krneti u prepisci koju je poslao redakciji. Otac Voja, kako ga od milošte zovu meštani, kaže da su mu se nekoliko dana posle teksta u "Vestima" javili i Vesna i Đuro iz Hamiltona, provincija Ontalio, i poslali 1.000 evra, pa je njegova želja da se svim ljudima koji shvataju njegov svakodnevni trud i muku i poštuju Svetu Petku zahvali.
Meštani sela Petka, kažu da bi bili posebno srećni da se crkva konačno završi. Sveštenik Odavić, pak, objašnjava da mu je cilj da decu iz svoje parohije okupi oko crkve, da im prenese prave vrednosti i da organizuje sva četiri sela da redovno dolaze u crkvu.
- U našim kancelarijama mogu se organizovati književne večeri, može se deci približiti vera i mogu da se razvijaju u duhu pravoslavlja. Sveti Sava je prvo osnovao crkvu, pa napravio bolnicu i školu. Duh naroda je bitan, bitno je da znamo gde pripadamo, ko smo i šta smo - objašnjava Vojislav i dodaje da voli da ode do seoske škole i priča sa decom kako se crkve i popa ne bi plašila. Prema njegovim rečima, u ovoj parohiji je 12 godina, a već je na školovanje poslao osam bogoslova.
Radovi ne prestaju
- Crkva bi trebalo da bude završena do novembra, a za to nam po projektu treba oko 40 miliona dinara, ali ja sam optimista i mislim da ćemo uspeti. Kada stavimo crkvu pod krov, organizovaću saborno krštenje da se krste svi koji žele a nisu kršteni, i to besplatno. Organizovaćemo i saborno venčanje, da isto tako i venčamo one koji su odlučili da zaplove u bračne vode - kaže on, dok u dvorište crkve dolaze meštani i nose majstorima ručak.
Radovi ne staju, jedino kada ponestane građevinskog materijala napravi se pauza.
- I na onim najgorim vrućinama smo radili po ceo dan. Juče je bio verski praznik pa nismo radili, a i čekamo da nam stigne gvožđe pa smo imali malu pauzu. Svi se trudimo, da preteknemo sneg i kišu. Liturgije se i dalje održavaju samo u kancelariji, ne možemo baš pod vedrim nebom - objašnjava protojerej.
Inače, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi se slavi spomen na prepodobnu Majku Paraskevu ili Svetu Petku, čiji je kult utemeljen ne samo kod Srba, već i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i nehrišćanski narodi u Maloj Aziji. U crkvenom kalendaru praznik Svete Petke obeležen je crvenim slovom i uvek je istog datuma, 14. oktobra po starom, odnosno 27. po novom kalendaru.
U životopisu Svete Petke zapisano je da je rođena u Elivatu, selu pored grada Kalikratije u Maloj Aziji. Roditelji su bili hrišćani, pa su sina i ćerku vaspitavali da budu hrišćani, tako da se Paraskevin stariji brat Jevtimije zamonašio i kasnije postao episkop. Paraskeva je posle smrti roditelja napustila rodni grad i otišla prvo u Carigrad, zatim u Palestinu, gde je u Jordanskoj pustinji godinama živela isposnički. Vratila se u Elivat tek kad joj se na molitvi javio anđeo i rekao joj da iz pustinje dođe u rodni kraj.
Kad je umrla, za svoje sugrađane je bila strankinja, jer u njoj niko nije prepoznao devojku koja je, pre više od pola veka, otišla iz svog grada, pa su je sahranili izvan groblja. Grob joj je, prema predanju, otkriven posle mnogo godina, kada je na istom mestu sahranjen neki utopljenik. Grobari su pronašli nepoznate netruležne mošti, a jednom od njih u snu se javilo da izvadi mošti nepoznate žene i dostojno ih sahrani u mesnoj crkvi.
Kada je postupio po savetu iz sna, u crkvi su počela da se dešavaju mnoga čudesna isceljenja. Čuvši za te čudesne događaje, bugarski car Jovan Asen zatražio je da se svetiteljkine mošti prenesu u Trnovo, što je učinjeno 1238. Posle toga, mošti Svete Petke prenošene su više puta, da bi srpska carica Milica izmolila od sultana Bajazita dozvolu da ih prenose u Srbiju. U Beogradu, u kapelici na Kalemegdanu, sagrađenoj nad izvorom čudotvorne i lekovite vode, svetiteljkine mošti su bile sve do 1521, kada je sultan Sulejman Drugi zauzeo grad i zaplenio kovčežić sa moštima.
Od 1641. nalaze se u rumunskom gradu Jašiju, gde ih je, otkupivši ih suvim zlatom, preneo tadašnji moldavski vladar vojvoda Vasilije Lupul. Svake godine, na praznik Sv. Petke u Jašiju se okuplja hiljade hodočasnika sa svih strana sveta, kako bi celivali čudotvorne mošti svetiteljke koja se smatra zaštitnicom žena.
