Visoko priznanje Srpske pravoslavne crkve "Vestima": Orden i za dijasporu!
Crkva svete Petke, u selu Petka nadomak Lazarevca, ponovo je otvorila vrata vernicima posle četiri godine obnove koju je putem "Vesti" umnogome pomogla i srpska dijaspora.
Za tu nesebičnu pomoć vladika šumadijski Jovan dodelio je Orden Svetog Simeona Mirotočivog Dušanu Vidakoviću, predsedniku kompanije NIDDA Verlag GmbH, izdavača našeg lista. U ime gospodina Vidakovića, veliko priznanje primio je šef deska "Vesti" Milan Jovanović.
Čuvar vere od 16. veka
Naselje Petka prvi put se pominje u Osmanlijskom defteru 934. po Hidžri. Prema julijanskom kalendaru to pada između 27. septembra 1527. i 14. septembra 1528. Stari spisi navode da je Crkva Svete Petke prvobitno bila sagrađenja kao "trška", odnosno deo trga. Takve svetinje imaju kupolu, bez priprate i bočnih apsida.
Poklonjenje moštima
Obnova oronulog zdanja počela je 2013, a starešina hrama protojerej Vojislav Odavić ističe da je pomoć stizala "od Amerike do Australije i Nemačke". Zahvaljujući njima, crkva je dobila potpuno novi izgled i blistavu belinu, pa je osveštao episkop šumadijski Jovan pred oko hiljadu vernika.
Hram je izgrađen još 1869. godine. Kad su iz rumunskog grada Jašija dopremljeni delići moštiju Svete Petke i smešteni u zlatnu kutiju u drvenom ćivotu, u hram su nagrnule hiljade hodočasnika iz cele Srbije. Da je obnova neophodna, postalo je jasno kada je plafon zapretio da padne na glavu vernika.
Zahvalnost svima
Osim "Vestima" i rukovodstvu kompanije, protojerej Odavić je zahvalan i srpskom rasejanju i svima drugima koji su puno pomogli da hram bude obnovljen. U prvom redu Elektroprivredi Srbije i njenom direktoru Milenku Grčiću, istaknutom sportskom radniku Ivanu Todorovu i profesoru Željku Laziću.
Uz Božju pomoć
Otac Voja, kako ga iz milošte zovu parohijani, smogao je snage da bez para i uz božju pomoć krene u renoviranje stare crkve. I pomoć je počela da stiže, pa je crkva na oduševljenje parohijana počela da poprima novi izgled.
Pomoć u bolesti i nevolji
Ime Svete Petke nose brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama. Njen kult je veoma razvijen u srpskom narodu i mnoge porodice je slave kao krsnu slavu 27. oktobra. Ljudi kažu da ova svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, opominje one koji greše, a mnogima je spasla život i izvela ih na pravi put vere. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi i kod Grka, Rumuna i Bugara.
Protojerej Odavić objašnjava da nije bilo velikih radova. Radilo se dan za danom, prvo uz pomoć oko hiljadu domaćinstava u parohiji i njihovih novčanih priloga. Kada je zafalilo novca, Odavić je pozvao u pomoć dobre ljude i putem "Vesti".
- Uz blagoslov vladike Jovana, arhitekta Darko Đorđević je prionuo na posao i jula 2013. Svetom liturgijom započeti su radovi u slavu Božju, svete Petke i naroda. I eto, posle četiri godine i osvećenja imali smo i prvu svetu liturgiju - kaže starešina hrama otac Voja.
Vera u zemlju i ljude
Subotnju liturgiju služio je vladika Jovan sa sveštenstvom iz Kolubarsko-posavskog namesništva, zatim beogradsko karlovačke Mitropolije, Srednjoevropske i Valjevske eparhije. Jučerašnju je Odavić služio sa kolegama iz obnovljene crkve, Miroslavom Filipovićem i Ivanom Ivankovićem, jednim od prvih bogoslova koji je iz ove parohije poslat na školovanje.
Sada ih je, kaže otac Voja, osam, a dvojica su već postali sveštena lica.
- Ne mogu da opišem sreću vernika zbog završetka hrama. Ovim što smo uspeli da uradimo, pokazana je vera u našu zemlju i ljude, ali je i očuvano jedinstvo duha srpskog naroda kojeg samo neko treba da vodi - kaže starešina hrama.
Pomoć stizala sa sve četiri strane sveta: Zrno po zrno - crkva!
Naši čitaoci sa sve četiri strane sveta rešili su da pomognu posle teksta objavljenog u avgustu 2013. godine. Iz Australije je gospodin Matić poslao 700 australijskih dolara i pismo preko redakcije "Vesti":
- Siguran sam da me je posle svega što sam doživeo i ostao živ Sveta Petka spasla. Verujem u naše ljude u dijaspori, znam da vole i veruju u ovu svetiteljku, i molim ih da ne ostanu nemi i pomognu kao što i Bog pomaže. Dragi svešteniče, puno hvala i od Boga vam želim da završite radove pre zime, a ima dosta dobrih ljudi koji veruju u Svetu Petku.
S tog kontinenta su se javili i Ilija i Silvana Krneta koji su poslali 200 australijskih dolara i zahvalili svešteniku što čuva srpske svetinje.
Kada je ponovo ponestalo sredstava, "Vestima" se 2014. javio anonimni dobrotvor iz Švajcarske koji se predstavio kao Goran iz Bazela. Napisao nam je da je rodom iz okoline Trstenika i donirao sredstva za obnovu oronule svetinje.
Da je istinita narodna izreka "zrno po zrno pogača" pokazalo se kada su se javili i Vesna i Đuro iz Hamiltona u kanadskoj provinciji Ontario. Oni su poslali 1.000 evra. Usledili su i prilozi dijaspore s evropskog kontinenta, pa su nastavljeni radovi na hramu u kojem se mole meštani Petke i oni iz Šušnjaka, Ćelija i Županjca.
Crkva je dobila i aluminijumski krovni pokrivač. Sve to od dobrovoljnih priloga onih koji pomažu iz ljubavi prema pravoslavlju i poštovanja prema Svetoj Petki.
Savršena organizacija velike svečanosti: Vo na ražnju za 800 duša
Više od hiljadu vernika okupilo se rano ujutro u porti obnovljene crkve čekajući vladiku šumadijskoj Jovana, koji je do hrama stigao kroz špalir dečice u narodnoj nošnji i uglednijih meštana, usput ih blagosiljajući.
Prota Vojislav Odavić trudio se i uglavnom uspeo da organizacija bude besprekorna, a prisutni su strpljivo ispratili osvećenje crkve, a potom i svetu arhijerejsku liturgiju, posle koje je usledilo pričešće.
U obraćanju vernicima, vladika je poručio da sav trud i obnova ništa neće značiti, ako crkva ne bude puna ljudi.
- Dolaziće u nju i grešni i silni, ali se i za njih molite, sećajući se stare izreke: Možeš da radiš šta hoćeš, ali ne i dokle hoćeš - rekao je vladika.
Domaćin se potrudio da proslava osvećenja bude baš domaćinska. Za gotovo 800 zvanica pekao se vo na ražnju, a prota Vojislav je prosto leteo od gosta do gosta, da bi pevačka grupa u jednom trenutku "odala tajnu" da mu je tog dana i rođendan.
U emotivnom obraćanju, on je sa pomalo gorčine "potkačio" i one koji su mu gurali klipove u točkove i zahvalio se vladiki Jovanu na podršci kad mu je bila najpotrebnija.
- Neke od tih danas i ovde vidim, ali neka ih. Neka im je prijatan ručak - rekao je prota.
