RTK 2 protiv srpskih medija
Drugi kanal Radio televizije Kosova preuzima veliki broj radnika od lokalnih srpskih medija na Kosovu i tako ugrožava i otežava njihov rad, ističu vlasnici više medija. Udruženje novinara Srbije osuđuje ovakvo delovanje RTK-a.
Direktor KIM radija i Televizije Centar Isak Vorgučić navodi kako je sa medija kojima rukovodi preuzeta od strane RTK praktično cela tehnička ekipa (sedmoro saradnika, snimatelja i montažera), čime je ozbiljno otežan njihov rad.
- Iako u zakonu stoji da javna preduzeća kao što je to RTK moraju na transparentan način da primaju radnike putem konkursa, to se u praksi nije pokazalo kao tako. Troje naših radnika je i primljeno na konkursu, koji je završen pre par meseci, dok je većina naših radnika koji su ovde preko deceniju sticali znanje i iskustvo - RTK 2 zaposlio nakon i mimo konkursa, što je pre svega ozbiljno kršenje zakonske regulative, a to je posao za javnog tužioca, kazao je Vorgučić.
I direktor TV PULS-a Nenad Milenković ima slične zamerke na odnos RTK 2 prema srpskim medijima.
- I sa naše televizije na novi kanal Radio televizije Kosova otišlo je nekoliko zaposlenih. Ono što se ja pitam i kao poreski obveznik je kako je moguće da se iz budžeta Kosova odvajaju toliko velika sredstva za nešto što ugrožava rad nezavisnih medija, i to za televiziju koja se praktično vidi samo u Gračanici kod nekoliko hiljada gledalaca, naveo je Milenković.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović smatra da se način delovanja RTK 2 i njihov odnos prema nezavisnim srpskim medijima okrenuo u svoju suprotnost.
- Mi smo se u saradnji sa Društvom novinara Kosova i Metohije zalagali za formiranje nezavisnog kanala na srpskom jeziku kao sredstva da se ojačaju i osnaže i udruže postojeći srpski mediji koji su se u najtežim uslovima uspeli da formiraju i započnu rad. Sada vidimo da smo umesto nezavisnog kanala na srpskom jeziku dobili RTK 2 koji pritom ugrožava rad postojećih televizija na srpskom. Mislim da je ovo pitanje kojim bi trebalo da se pozabave i međunarodna zajednica i profesionalne institucije, kao i da se nađe na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine, rekao je Brajović.
