Ponovo rođeni sa sestrom iz Sidneja

Helen Kiz, koja živi u Sidneju, nakon višedecenijskog traganja za porodicom oca Slavoljuba Kostovića na Preobraženje 19. avgusta sa porodicom je stigla u Beograd gde se u hotelu u Skadarliji prvi put u životu srela sa braćom Milošem i Miroslavom i njihovim porodicama. Kako se i očekivalo, susret bliskih rođaka koji dugo nisu znali jedni za druge i koji su se našli igrom sudbine, ali i Heleninom upornošću, obeležen je suzama i radošću.

Najzad zajedno: Miroslav, Helen i Miloš

- Kada smo Miloš i ja ušli u restoran hotela u dubini sale smo ugledali Helen, Rajčel i Emili i znali smo da su to one, ali i one su odmah ustale jer su znale da smo to mi. Jednostavno, bez ijedne reči smo se prepoznali, a susret je protekao u suzama i beskrajnom zagrljaju.

Pročitajte još:

* Helen našla braću u Srbiji

- Narod oko nas je gledao šta se dešava i verovatno se čudio tolikim suzama, ali oni nisu bili svesni da se baš u tom hotelu, u toj restoranskoj sali razrešila decenijska zagonetka porodice Kostović započeta još u vreme Drugog svetskog rata - objašnjava Miroslav Kostović stalno tražeći potvrdu od starijeg brata Miloša da je tako bilo.

U nemilosti i četnika i partizana

Dolazak Helen Kiz sa porodicom u porodičnu kuću Kostovića u Konavluku bio je veliki događaj, ali i prilika da se prisete ne tako lepih događaja koji su vezani za njihovu porodicu koja je u vreme Drugog svetskog rata važila za uglednu i imućnu domaćinsku kuću. Nisu bili po volji ni partizanima ni četnicima i zbog toga su propatili.

Najlepši san

Kaže da im je taj dan bio kao najlepši san koji je ukrašen tako što je iz Seula gde predaje engleski jezik doputovao i Helenin sin Rohan, te su sve naše kockice porodičnog mozaika složile kako je trebalo da bude odavno.

Nakon susreta u Beogradu, kakav je i red, porodica Kostović je krenula ka selu Konvanluk kod Kraljeva gde bi Helen živela, gde joj je živeo i otac. Ali, sudbina Kostovića je bila drugačija, o čemu su deo koji se odnosi na strica Slavoljuba saznali tek nakon razgovora sa sestrom Helen.

- Helen nam je mnogo toga ispričala, a i sami smo došli do nekih podataka pripremajući podatke i za njegovu rehabilitaciju. Iz Jugoslavije Slavoljub je emigrirao 1944. godine, jer mu se kao veoma obrazovanom i viđenom čoveku, kao što je bio i naš otac Sava, mnogo toga nije dopadalo, iako nisu bili politički opredeljeni - započinje priču za "Vesti" Miloš Kostović.

Rehabilitovan: Savo Kostović

Objašnjava da je Slavoljub prvo otišao u Italiju, zatim u Švajcarsku, Austriju i Holandiju, ali se 1946. godine vratio u Beograd jer je brinuo za sudbinu brata Sava, njegove žene Bose i dece. Međutim, u Beogradu mu je drug iz Ozne rekao da su ih komunisti sve pobili, pa je potpuno slomljen ponovo pobegao. Rečeno mu je da i njega čeka ista sudbina.

Laž iz Ozne

Na osnovu dnevnika Slavoljuba i drugih saznanja, taj njegov drug iz Ozne nije slagao namerno. Naime, u Mesnom odboru u selu stvarno je doneta odluka da Kostovići budu likvidirani. Na sreću, zahvaljujući i pametnim ljudima koji su bili u tom odboru, preživeli su svi sem nesrećnog Save.

- Mi Kostovići smo tri puta rođeni. Prvi put biološki, drugi put 2009. godine kada smo uspeli da rehabilitujemo našeg oca Savu i strica Slavoljuba, i treći put kada nas je pronašla naša sestra Helen Kiz iz Sidneja - uveren je Miloš.

Sa ubeđenjem da su mu porodicu ubili komunisti, ali i sa osećajem krivice jer je sebe optuživao za njihovo stradanje, Slavoljub Kostović je pobegao na zapad i promenio ime u Aleksandar Nikolić i sa tim imenom je stigao u Australiju.

Savest razjedala do smrti

- Moj otac Slavoljub bio je medicinski radnik i živeo je povučeno sa majkom Patrišom, Irkinjom koja je bila medicinska sestra. O prošlosti je ćutao do pred smrt. Padao je u depresiju jer je bio ubeđen, a i sa tim ubeđenjem je umro, da mu je u Srbiji sve pobijeno. Ako bih išta želela na ovom svetu danas, to je da je za života čuo da su mu sinovci preživeli rat, da smo se našli i da sam bila u kući u kojoj se rodio - kaže Helen Kiz.