U Srbiji deluje više od 40 sekti, mnoge su satanističke
Hrišćanska adventistička crkva, crkva Hristova ljubav, crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, Hristova crkva braće, Jehovini svedoci, zavetna crkva Sinon, Jehovini svedoci … samo su neke od sedamnaest verskih zajednica koje su upisane u registar crkava i verskih zajednica. Poslednja upisana je Hristova jevanđeoska crkva koja je registrovana 2011. godine, saznaju beogradski mediji.
Iako je Zakon iz 2006. predvideo obavezu verskih zajednica da se upišu u registar (da bi imala status pravnog lica, potrebno je da verska grupa podnese potpise najmanje 100 građana) mnoge od njih to nisu učinile, a procenjuje se da verskih zajednica u Srbiji ima između 40 i 60, kao i da taj broj konstantno varira, jer se dešava da pripadnici pojednih sekti “dođu, prošire svoju misiju i odu sa ovog terena“, piše ''Telegraf.rs''.
Mnoge od njih su, opasne, destruktivne, “kinje svoje pripadnike”. Veliki broj ima “surove rituale”, koji se po pripadnike, neretko završavaju i tragično. Stručnjaci godinama unazad upozoravaju da je u Srbiji prisutan veliki broj satanističkih sekti,
Popularne istočnjačke sekte
U veliki broj neregistrovanih zajednica, svrstani su i neki krajnje mistični kultovi i viteški redovi, koje je šira javnost često žigosala pečatom satanizma. Niko nema ni približnu procenu koliko hiljada ljudi svi oni okupljaju. Poslednjih godna, ogromnu popularnost doživljavaju istočnjačke verske zajednice (Hare Krišna, Sai centar, Sathdža Sai Baba, Šri Činmoj…) koje su u Srbiji prosutne još od 1963 godine. Takođe, poslednjih dana, veliku pažnju javnosti privukla je i sekta “Familija ljubavi” koja je poznata po pedofiliji, incestu, orgijama i iživljavanj nad decom. Iako se u medijima pisalo da je u Srbiji prosutna od 2008. godine, sektolozi tvde da je na naše prostore stigla pre dvadest godina, a da je samo pitanje kada se više aktiviraju, a kada manje. |
mističnih kultova, kao i da se “ništa ne čini da bi se oni suzbili”.
Slađan Mijaljević, sektolog, koji se ovim pitanjem bavi više od dvadeset godina, kaže da je u poslednjih deset godina nemoguće utvrditi broj sekti u Srbiji jer su mnoge od njih dobile “zaštitu”.
''Prvi nivo zaštite je javni nivo, koji su sekte dobile posle donošenja Zakona, kada je 10 do 15 sekti priznato u verske zajednice. Drugi problem je što je u poslednjih dvadeset godina na ovim prostorima imali i političke, ekonomske, vojne i verske ratove. Jedino verski rat i dalje traje, i sekte i dalje rade na uzurpaciji našeg prostora. Imate sekte koje mrcvare svoje članove, od nekoliko godina, do nekoliko decenija. Ima i onih koje ne rade maltretiranje, već ih uvode u neko krivoverje'', objašnjava Mijaljević.
On objašnjava da se ljudi koji su neko vreme u sektama, potpuno “izgube”.
“Oni žive na ovom terenu, ali ne rade za vas, već za organizaciju, idu i skupljaju informacije po proncipu: u ovoj zgradi nas je primilo toliko, u ovoj toliko. Nisu nas primili iz tih i tih stanova. Onda se dalje raspituju kod komšija i te informacije prosleđuju organizacijama u kojima su”, objasnio je on.
Mijaljević radi u savetovalištu za žrtve sekti pri Crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu, i ima bogato iskusvo u radu sa ljudima koji su “zagrizli” u neku od ovih organizacija.
''Po savet dolaze i oni koji su u sektama i njihovi roditelji. U poslednje vreme, najviše dolaze ljudi koji su zabrinuti zbog sveoje dece koja žive u inostranstvu. Ima ljudi koji žele da napuste sektu, ali oni ne znaju ni gde su, ni šta su. Nalaze se kao u nekom polupijanom stanju'', kaže Mijaljević i dodaje da posle toliko godina bavljenja ovim pitanjem, nije bilo nikakve podrške od strane države, a da za one koji se upuste u borbu protiv sekti to predstavlja “borbu sa vetrenjačama”.
