Mafijaško Kosovo (4): Misija agenta Rajnera

Posle intervjua sa francuskim novinarom Pjerom Peanom, "Vesti" ekskluzivno donose izvode iz poglavlja "Iza kulisa francuske politike" iz njegove knjige "Kosovo - 'pravedni' rat za mafijašku državu", koju je nedavno objavio pariski izdavač Fajar, a očekuje se i njen srpski prevod u izdanju Službenog glasnika.

TAČIJEVA "TELESNA GARDA": Francuzi brinuli o bezbednosti svog saveznika

 

Pean piše o tome kako je francuska kontraobaveštajna služba pomagala OVK za vreme bombardovanja SRJ u navođenju aviona NATO-a na srpske ciljeve, kako su francuski agenti izvlačili sa Kosova u Francusku pripadnike buduće Tačijeve lične garde, kako je šef te operacije primio odlikovanje od predsednika Širaka, noseći lažne brkove, kako se sve to događalo u vreme šefovanja generala Rondoa, ličnog prijatelja Ante Gotovine i kako francuska vojska i vojna obaveštajna služba o svemu tome uopšte nisu bile obaveštavane. Došavši na Kosovo našli su se na meti OVK-a. U svakoj drugoj državi evropske "kvinte" angažovane na Balkanu ovi detalji izazvali bi skandal - u Francuskoj su izazvali složno ćutanje.

Arno Danžan je manje kategoričan od Lorencija kada je reč o trgovini organima: "Možda je trgovina organima postojala, ne znam ništa o tome. Teško mi je da u to poverujem, ali zamerio bih sebi da nisam to primetio."
 

On kaže da u svakom slučaju ništa o tome nije znao dok je još bio aktivan (u kontraobaveštajnoj službi). Kada je reč o vezama Tačija sa mafijom, on ostaje sumnjičav, iako je podozrevao da su šefovi (OVK) dolazili do novca preko mutnih poslova. "Nismo imali iluzija. Naš posao nije bio da istražujemo te stvari. Koliko ja znam, bilo je samo glasina, o ilegalnoj trgovini."

Kada je reč o svedoku broj 1, lekaru koji je vršio jednu operaciju, koji se 2012. godine predstavio pravosudnim vlastima u Srbiji i čije smo svedočenje delimično preneli na početku ove knjige, Danžan tvrdi da "čak i u Srbiji niko u to ne veruje", da većina misli da je to "montaža srpskih službi. Jaki su u tome, znate..." Danžan takođe ne veruje ni u navode iz izveštaja Dika Martija.

Posle susreta u centru Kleber, krajem februara 1999. godine, francuska kontraobaveštajna služba (DGSE) udvostručila je napore da pomogne OVK i Tačija. Na sto Olivijea Šrameka, direktora kabineta predsednika vlade na potpisivanje je stigla posebna procedura (DDA) kako bi bili deblokirani potrebni fondovi za pomoć Francuske pobunjeničkom pokretu. Dve ekipe iz službe Akcije (SA) poslate su na teren kako bi pomagale i obučavale pripadnike OVK-a.

Prvu misiju je vodio agent Rajner. Nalazeći se za vreme bombardovanja pored pripadnika OVK-a, pripadnici SA koji su imali šifrovane satelitske telefone bavili su se obaveštajnim poslom. Oni su obezbeđivali veze između OVK-a i NATO-a, obaveštavali o položajima, situaciji na terenu i označavali mete. Takođe, pripadnici SA obučavali su pripadnike OVK-a u odbrambenim i borbenim tehnikama. Lorenci tvrdi da se Francuska suprotstavila da im isporuči oružje.
 

"Posle Klebera mi se više ne rastajemo od Tačija. Postali smo veoma bliski. Prijatelji... Za vreme rata u više navrata smo bili na Kosovu gde se vratio. Više puta smo organizovali njegovo izvlačenje sa Kosova kako bi došao u Pariz na razgovore u Ministarstvo spoljnih poslova sa Ererom i u Ministarstvo odbrane.

* O čemu su bili ti razgovori?
* - O francuskoj pomoći OVK i o razmerama te pomoći. Počeli su da pričaju o transformaciji članova OVK-a posle rata...

U isto vreme Lezie, jedan drugi pripadnik SA kontraobaveštajne službe DGSE, dobija u zadatak jednu drugu misiju koja traži velike tehničke i ljudske snage: uspostaviti telesnu gardu od tridesetak ljudi za Hašima Tačija. Oko dvanaest agenata DGSE radi pod rukovodstvom Lezijea. Prvo da bi se utvrdio program obuke koja treba da se odvija u Francuskoj u Serkotu, u padobranskom centru za specijalnu obuku (CPES), koji je podređen DGSE.

Za obuku koja će trajati dva meseca angažovani su agenti iz Serkota, specijalizovani za tajne akcije i dvojica iz specijalnih snaga u Perpinjanu. Jedna ekipa instruktora predviđena je kako bi kosovske Albance obučavala u gađanju, telesnom obezbeđivanju na ulici, usred gomile ljudi, u konvoju, kao i u dezaktiviranju eksplozivnih naprava.