Sveti arhangeli jači od pošasti
Nadomak carskog grada Prizrena u kome Srba više nema, u nepristupačnoj klisuri Prizrenske Bistrice, na istom mestu gde je kroz vekove više puta rušen i obnavljan, ponovo iz pepela niče manastir Sveti arhangeli, jedna od najvećih srpskih svetinja, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u celoj Srbiji. Nije lako igumanu, ocu Mihajlu, nekada starešini manastira Sopoćani kod Novog Pazara, i njegovom malenom bratstvu da u tuđini, u nebezbednom i neprijateljski raspoloženom okruženju, ponovo, skoro od nule, obnavljaju Arhangele.
Manastir koji su Albanci najpre ozbiljno oštetili tokom 1999. godine, a potom i do temelja spalili i srušili u martovskom pogromu srpskih svetinja 2004. godine. Od raskošnog manastirskog kompleksa, koji je odisao tišinom, skladom i lepotom, za koji se verovalo da mu nema ravnog, ostali su samo bedemi koji su ga kroz vekove opasivali, kapija i ponešto od mermera po kome je manastir bio nadaleko čuven. Ali, otac Mihajlo se ne predaje, pa su rezultati već vidljivi.
KONAK IZ PEPELA
Do manastira Sveti arhangeli teško je i rizično doći. Najpre treba preći dug put od prelaza Jarinje ili Končulj do Prizrena, na kome još uvek postoji mogućnost da automobil sa srpskim registarskim oznakama presretne grupa ekstremista. Zato je bolje putovati sa kosovskim tablicama.
Nije jednostavno ni savladati prostor oko manastira, prepun vreća sa peskom, kolutova bodljikave žice, betonskih piramida, osmatračnica i raznih barikada. Ipak, bratstvo nije samo, dolaze Srbi sa Kosova, dođu povremeno i namernici iz drugih delova Srbije, a neki zapucaju čak iz Amerike ili Kanade, kao nedavno kada je manastir slavio svoju slavu.
Manastir su čuvali nemački vojnici Kfora, ali ga nisu sačuvali od paljenja, sve što je godinama zidano i obnavljano nestalo je za tren oka, hiljade ekstremista palilo je Arhangele i likovalo, monasi su tada jedva izvukli živu glavu. Danas o bezbednosti manastira, igumana Mihajla i manastirskog bratstva brinu pripadnici Kosovske policije (KPS) koji nisu do sad nisu imali potrebe da intervenišu, ali ovde se nikada ne zna. Mržnja prema Srbima i svemu što je srpsko još je velika.
Mesto pomirenjaU zlatno vreme manastira, u drugoj polovini 14. veka, u njemu je boravilo i 200 monaha. U ovom manastiru održano je 1375. godine i čuveno pomirenje Srpske crkve i Carigradske patrijaršije, tada je služena i specijalna liturgija na grobu cara Dušana. |
- Mnogo je onih koji bi želeli da nas posete i svojim prilozima pomognu obnovu, javljaju se i pitaju kako da dođu. Teško nam je da im kažemo da ne dolaze, ali dužni smo da ih upozorimo da posete nisu uvek bezbedne i da o tome treba voditi računa - ističe iguman Mihajlo.
Bratstvo je trenutno usredsređeno na izgradnju konaka koji će, kada bude završen i useljen, omogućiti da monasi budu mnogo brojniji, a i da vernici koji ovamo dođu mogu i da prenoće. Konak je sazidan i izlivena je druga ploča, predstoji pokrivanje, malterisanje i ugradnja stolarije. Sredstva za dosadašnju gradnju obezbedila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
- Ako bog da, uskoro ćemo se i useliti, stvoriće se i bolji uslovi za dolazak i boravak stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji će raditi na obnovi - ističe iguman Mihajlo i naglašava da svakodnevno pristižu prilozi za izgradnju konaka i obnovu svetinje.
MONASI U ŠATORIMA
Manastirski kompleks Svetih arhangela Gavrila i Mihajla građen je od 1343. do 1352. godine i zadužbina je Stefana Uroša Četvrtog Dušana (vladao je od 1331. do 1355. godine), devetog i jednog od najmoćnijih vladara iz dinastije Nemanjića, jedinog srpskog cara koji je u ovom manastiru i sahranjen. U manastirskom kompleksu bili su: crkva Svetog arhangela, crkva Svetog Nikole, raskošni konak, biblioteka, bolnica i brojni drugi objekti... Bio je to jedinstven primer vizantijskog i romanskog graditeljskog stila, sa fasadama od crvenog i belog mermera i živopisom koji su radili najbolji majstori tog vremena.
Svaki prilog dobrodošaoKolo srpskih sestara iz Prizrena, sada sa sedištem u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, prikupilo je 850 evra, 450 dolara i 5.500 dinara za obnovu Arhangela. Prilog je donela i manastirskom bratstvu uručila predsednica Milijana Dumanović, koja je pozvala sve vernike da bez obzira na visinu novčanih priloga pomognu obnovu ove, kako je naglasila, svetinje svih Srba. |
Manastir je kroz svoju burnu istoriju više puta rušen i skrnavljen. Pred najezdom raznih neprijatelja monasi su često morali da se sklanjaju na sigurno, decenijama i vekovima u Arhangelima nije bilo molitvi. No, posle višegodišnje izgradnje i obnove izgledalo je da je te 1998. godine konačno sve gotovo. Spokoj tadašnjeg bratstva i sjaj obnovljene svetinje kratko je trajao, već u proleće 1999. oterali su ih pripadnici OVK koji su Arhangele pretvorili u svoju bazu i ozbiljno oštetili manastir.
Kada je krenula nova obnova, u martu 2004. godine monasi su ponovo morali da beže, a razjarena rulja spalila je i srušila sve do temelja. Ipak, monasi su se već u aprilu vratili i smestili se u šatore. Raščistili su ruševine, uklonili pepeo, sazidali manji konak i ponovo počeli sa molitvama.
- Neka ih bog čuva, hrabrog igumana Mihajla i sve monaštvo koje ovde dolazi ili privremeno boravi. Na nama vernicima, na Srbiji i na svakom Srbinu ma gde bio, jeste obaveza da učinimo sve kako bi ovaj manastir ponovo zablistao nekadašnjim sjajem - kaže na kraju Milojko Jelić, kome nije bilo teško da čak iz Sjenice na Pešteru dođe na krsnu slavu u Arhangele.
Podrška vladike AtanasijaManastirskoj slavi prisustvovao je i novoizabrani vladika bihaćko-petrovački Atanasije Rakita, koji je dugo bio predavač u prizrenskoj Bogosloviji i svaki prvi čas u školskoj godini počinjao je upravo u ovom manastiru. |
