Srbija i formalno partner sa EU
Srbija je danas i formalno ušla u ugovorni, partnerski odnos sa Evropskom unijom, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, koji je sa direktorom Direkcije za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Pjerom Mirelom predsedavao Odborom za sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma.
"Od danas će interesi srpskih proizvođača moći da se štite na tržištu EU, na isti način kao interesi evropskih proizvođača na tržištu Srbije", izjavio je Đelić novinarima posle sednice Odbora, održanoj u Beogradu.
Mirel je izjavio da EU očekuje dobru obostranu primenu tog sporazuma i pohvalio Srbiju u njegovoj dosadašnjoj primeni.
Na prvom sastanku Odbora za sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU konstatovano je da Srbija uspešno primenjuje taj sporazum već 14 meseci, što je veliki uspeh Vlade i građana Srbije, izjavio je Đelić.
Razgovaralo se o trgovini sa EU i ispunjavanju kvota za izvoz robe iz Srbije, rekao je Đelić, podsetivši da 80 odsto izvoza Srbije ide na tržište EU, kao i da više od 75 odsto robe na srpsko tržište dolazi iz EU.
I pored toga, u 2009. godini je zabeležen pad obima trgovine sa EU od 25 odsto, ali efekti krize nisu imali uticaj na sektor poljoprivrede, gde je Srbija ostvarila suficit, naveo je potpredsednik Vlade.
Đelić je istakao da je Srbije jedina među zemljama centralne i jugoistočne Evrope ostvarila suficit u poljoprivredi u razmeni sa EU, koji je bio dva puta veći nego 2008.
Konstatovano je da nije ispunjena kvota za izvoz "belog bifa" iz Srbije u EU, pošto je izvezeno svega 12 odsto ukupno odobrene količine, kvota za izvoz vina iskorišćena je samo osam odsto, a i riba je izvezena ispod dozvoljene kvote.
Đelić je naglasio da je izvozna kvota od 180.000 tona ispunjena jedino kada je reč o šećeru i da je već danas najavio Evropskoj komisija našu inicijativu za povećanje te kvote.
On je rekao da "nije normalno" da Srbija ima istu kvotu za izvoz šećera kao Hrvatska, koja je manji proizvođač.
Đelić je ukazao da je na sastanku bilo reči i o zakonskoj regulativi koja se pre svega odnosila na primenu carinskog režima, zaštitu konkurencije, životne sredine i intelektualne svojine.
