Proteraše Srbe bez opaljenog metka
U Belom Polju, pećkom prigradskom naselju, prodata je trećina kuća i kompletna imanja oslonjena na magistralni put Peć – Dečani. U toku je prodaja preostalih kuća u Gornjoj Mahali... Albanski biznismeni i kriminalci prave elitno naselje na nekada srpskoj zemlji, jer Srbi budzašto rasprodaju svoju imovinu. A ne bi tako bilo da im nije uskraćen osnovni izvor života – voda.
Ukoliko vlasti, bilo srpske bilo samoproglašenog Kosova, a posebno međunarodne, hitno ne reaguju, u Belom Polju, prigradskom naselju kod Peći, za mesec-dva neće ostati ni jedan Srbin, upozoravaju povratnici.
Srbi koji su se vratili na ovo područje skoro deceniju muče se sa restrikcijama vode i struje, a suočeni su i sa neprestanim ucenama i pretnjama, kako starih komšija Albanaca, tako i pridošlica iz Albanije i iz Crne Gore.
U ovom selu, udaljenom tri kilometra od centra Peći, oslonjenom na italijansku vojnu bazu, do 1999. godine živelo je 350 domaćinstava i u svom posedu imalo više od hiljadu hektara obradive površine i isto toliko pašnjaka i šume na katunima na obližnjem planinaskom vencu Rugovskoj klisuri.
Belopoljci su se 1999. godine prvi našli na udaru albanskih ekstremista. Paljene su im kuće, a jedna po jedna porodica je proterivana. Selo je ispražnjeno za desetak dana boravka KFOR-a. Krajem 2004. godine, posle martovskog pogroma, Belopoljci su prihvatili garancije UNMIK-a i KFOR-a i povratak je krenuo. Izgrađene su 24 kuće, da bi u narednih godinu i po dana bilo obnovljeno još pedesetak kuća u kojima je danas ostalo svega 30 ljudi u desetak kuća.
"Ovo nije život. Jeste da je bezbednost donekle poboljšana, ali čemu bezbednost ako nema struje i vode, a kriminalci kradu sve što stignu", rekao je za Srnu povratnik Vinko Miljković, navodeći da je njegova šestočlana porodica jedina cela porodica koja živi u Belom Polju.
Miljković kaže da se iz dana u dan, umesto napretka i poboljšanja uslova života, sve teže živi, jer je "usred leta ukradena pumpa za vodu koja je pokrivala dve trećine sela".
To je osnovni motiv koji je povratnicima dolio "kap ulja na vatru" da donesu odluku da prodaju imanja budzašto i potraže bolji život po centralnoj Srbiji.
"Prodata je trećina kuća, kompletna imanja oslonjena na magistralni put Peć – Dečani. U toku je prodaja preostalih kuća u Gornjoj Mahali", kaže Vinko Arsenijević zaposlen u Kosovskoj policijskoj službi.
On navodi da je odluka o prodaji "koliko razumna toliko i neshvatljiva", jer se prodajom stavlja tačka na opstanak Srba u ovom selu. Arsenijević upozorava da je skoro nemoguće zaustaviti iseljavanje i prodaju, jer na apele sprskog stanovništva u Beogradu niko ne reaguje, niti iko dolazi da ih obiđe i ponudi pomoć u rešavanju problema.
Snežana Arsenijević, najmlađa Srpkinja u Belom Polju, kaže da je život postao nepodnošljiv. "Sve što smo u vrtovima zasejali je osušeno. Od čega i sa čime da zimu prezimimo? Sve čine da se život ugasi i da se Srbi istrebe iz Belog Polja", kaže ona.
Snežana veruje da je krađa pumpe za vodu smišljena i ciljana kako bi se i to malo preostalih upornih Srba iselilo, a Belo Polje postalo elitno naselje novopečenih albanskih biznismena i kriminalaca.
Posle poziva i molbe, Belopoljce je posetio Dalibor Jevtić ministar za povratak i zajednice u Vladi samoproglašenog Kosova, kako bi, kako je rekao, hitno obezbedio novu pumpu za vodu i sprečio iseljavanje. Obećao je da će "za najviše nedelju dana" montirati novu pumpu.
Jevtić obećava i da će zatražiti od vlasti u Peći i Kosovske policije da posvete više pažnje ovim ljudima, jer će, u suprotnom, propasti priče o podršci povratku i stvaranju uslova za održiv opstanak i povratak raseljenih.
