Srbima 110 vekova robije!

Srbi bi bez problema, a da to nisu tražili, mogli da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda i to kao nacija sa najviše presuđenih godina zatvora za ratne zločine počinjene u nekom oružanom sukobu u istoriji čovečanstva. Naime, pred različitim sudovima: Haškom tribunalu, te nacionalnim sudovima Srbije, Hrvatske i BiH, Srbi su do sada osuđeni na više od 11.276 godina robije zbog ratnih zločina počinjenih tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Selektivna pravda: Srbi u Hagu osuđeni na 974,5 godina zatvora i pet doživotnih kazni

 

Najapsurdnije od svega je što ova brojka nije konačna zato što su u svim ovim institucijama i dalje u toku na stotine procesa, a veliko je pitanje i šta će biti sa suđenjima na Kosmetu nakon sporazuma Beograda i Prištine.

Šef Euleksa Bernd Borhart nedavno je izjavio da se pred kosovskim i Euleksovim tužiocima iz Specijalnog tužilaštva Kosova rešava 300 predmeta ratnih zločina, a da je pokrenuto i dodatnih 51, uključujući i prvu istragu seksualnog nasilja ili silovanja.
No krenimo redom.

Srbi su u Haškom tribunalu do sada osuđeni na 974,5 godina, ali toj cifri treba dodati i pet doživotnih kazni koje nemaju vremensku odrednicu i zavise isključivo od buduće sudske odluke ili "izdržljivosti" kažnjenih.

Za dvadeset godina postojanja, u ovom sudu je, prema zvaničnoj statistici, za ratne zločine optuženo ukupno 161 osoba, od čega je 110 Srba, 34 Hrvata, devet Bošnjaka, sedam Albanaca i jedan Makedonac. Srbi su ubedljivo rekorderi po broju izrečenih kazni (njih 62), zatim slede Hrvati (12) koji su osuđeni na 277 godina zatvora, pet Bošnjaka na 43,5 godina, dva Albanca na 19 i jedan Makedonac na 12 godina zatvora.

Drakonske kazne: I Srbija osuđuje Srbe

 

Pri tom, ova brojka presuđenih Srba nije konačna, zato što još šestoricu, uključujući predsednika i komandanta Glavnog štaba Republike Srpske, Radovana Karadžića i Ratka Mladića očekuju prvostepene ili konačne presude.

Srbi, barem kada je reč o godinama robije, nisu ništa bolje prošli ni pred Sudom BiH, mada je ova institucija formalno osnovana tek pre 11 godina. U izveštaju Vlade Republike Srpske iz decembra 2011. godine, navodi se da su Srbi pred ovih sudom sa sedištem u Sarajevu do tada osuđeni na više od 1.170 godina zatvora, dok su Bošnjaci i Hrvati zajedno "dobili" 325 godina robije.

U izveštaju o procesuiranju ratnih zločina Vlade RS naglašava se da je u predmetima suđenja za ratne zločine optuženo 218 osoba, od čega 136 Srba, tri pripadnika VRS nesrpske nacionalnosti, 50 Bošnjaka i 29 Hrvata.

Kutije sa audio-snimcima haških suđenja

 

U međuvremenu je ta brojka uvećana sa još nekoliko desetina novih predmeta i stotina godina zatvora. Ništa bolja situacija nije ni pred Većem za ratne zločine višeg suda u Beogradu u kome se procesuiraju ova dela u Srbji. U zbiru iz Haga, BiH i Srbije dobija se 3.276 godina robije.
 

Savo Štrbac

Direktor Dokumentacionog centra Veritas, Savo Štrbac kaže da je u u Hrvatskoj trenutno 1.577 lica protiv kojih se vodi istraga, optuženi su ili osuđeni.

- Najviše, njih 654 su u statusu optuženih, ali bez pokretanja istrage, 328 su pod istragom, a 597 je osuđeno. Ako uzme prosek kazni za ratne zločine koje izriče Županijski sud u Zadru, od 13.94 godine robije po osobi, onda su Srbi u Hrvatskoj do sada zbog ratnih zločina osuđeni na više od 8.000 godina zatvora, a u najavi je još najmanje par hiljada zaprećeni godina robije - kaže Štrbac i dodaje da je relativno lako objasniti zbog čega su Srbi toliko krivi, odnosno osuđeni na više od 11.000 godina zatvora za ratne zločine.
 

Meron: Krivica individualna Teodor Meron, predsednik Haškog tribunala Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron nedavno je izjavio da je najveći doprinos ovog suda - individualizacija krivice. "Najveći doprinos Haškog tribunala jeste uspostavljanje vladavine prava na području bivše Jugoslavije, a veličina suda je u tome što je doprineo da krivica bude individualna, da je snosi pojedinac, a ne da se čitavi narodi okrivljuju", ocenio je Meron i zaključio da je "važno da ljudi iz Srbije shvate" šta Tribunal radi i da mu veruju.

- Hrvatska je u želji da dokaže "odbrambenu suštinu rata" zapravo faktički sprovela najperfidnije etničko čišćenje u istoriji čovečanstva. I u Bosni su primenili sličan princip, a najtužnija je uloga Srbije koja u želji da pokaže međunarodnoj zajednici kako je sposobna da se suoči sa prošlošću, ali i procesuiranju ratnih zločina započela ogroman broj predmeta, ali u 99 odsto slučajeva, prema svom narodu - zaključuje Štrbac.