"Srbima u svetu treba krovna organizacija "
U delegaciji istaknutih i uspešnih pojedinaca srpske dijaspore iz Nemačke, Austrije, Rusije, Velike Britanije, SAD, Kanade, Australije, Švedske i Finske, koja je nedavno boravila u Beogradu, bila je i stomatolog Dr Suzana Hol iz Melburna. Organizator posete bila je Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu s ciljem jačanja veza matice i dijaspore i unapređenja međusobne saradnje.
Članovi delegacije tokom sastanka su se susreli s najvišim državnim rukovodstvom Srbije, tokom kojeg su, kako kaže dr Suzana Hol, bila dotaknuta pitanja koja se tiču stvaranja pogodnosti za investicije iz inostranstva u Srbiju, otvaranje novih radnih mesta, podsticanje izvoza iz Srbije, doprinos evropskim integracijama i partnerskim odnosima Srbije sa zemljama iz kojih delegacije dolaze.
Gospođa Hol je imala priliku da se obrati delegatima u Skupštini Republike Srbije, gde je održana rasprava na temu "Srbija i njena dijaspora - kako unaprediti saradnju". Izlaganju su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, lokalnih samouprava, međunarodnih organizacija: Kancelarija UNDP-a u Beogradu, a među ambasadorima zemalja iz kojih dolaze ovi pojedinci iz dijaspore, bila je i ambasador Australije u Beogradu.
Govoreći o glavnim utiscima sa skupova na kojima su učestvovali predstavnici naše
"Nestalo" 30.000 Srba- Naše u otadžbini sam podsetila na alarmantnu činjenicu da prema poslednjem popisu iz 2011. ovde živi oko 69.000 Srba. U prethodnom popisu je evidentirano mnogo više Srba, čak 95.000, zbog čega je zatraženo da se preispita zašto je sada skoro 30.000 Srba "nestalo", iako niko od njih nije napustio zemlju. Ispostavilo se da su u prethodnom popisu stanovništva Australije oni koji su se izjasnili kao Jugosloveni bili ubrajani u Srbe. Dakle, ostao je zvanični podatak da u Australiji živi 69.000 Srba. Time je srpska zajednica izgubila, a posledica toga je, na primer, i smanjen broj sati programa na srpskom jeziku na SBS radiju.
|
dijaspore tokom boravka u Beogradu, sagovornica "Vesti" ocenjuje da su razgovori bili konstruktivni i da postoji mnogo toga na čemu dijaspora i matica treba zajednički da rade.
- Jedna od glavnih tema, o kojoj se dosta govorilo, jeste potreba da se dijaspora i matica angažuju na poboljšanju imidža Srbije u svetu, koji je, nažalost, loš zbog dešavanja iz bliske prošlosti i negativne medijske kampanje. Time će se doprineti i uspešnijem rešavanju drugih pitanja, kao što je privlačenje stranih investicija koje će pomoći razvoju Srbije - kaže dr Hol.
Događaji iz prošlosti dokazuju da je dijaspora uvek bila tu kada je trebalo da se pomogne Srbiji, iako se mnoge stvari nisu uklapale u naš način razmišljanja, navodi dr Suzana Hol.
- Ovo je prvi put da se sastanak održava na ovakvom nivou. Kao predstavnici su pozvane osobe koje su nešto postigle bilo u biznisu ili profesiji kojom se bave u zemljama u kojima žive. Nije bio predviđeno da tamo dođu osobe koje već imaju neku ulogu u telima dijaspore.
Gospođa Hol smatra posebno važnim predlog, donet tokom susreta u Beogradu, da srpska dijaspora u zemljama u kojima živi osniva nacionalne savete kako bi se ojačao uticaj srpske zajednice i njen položaj u tim državama.
- Potrebno je da imamo jednu krovnu organizaciju koja bi okupljala sve srpske organizacije. Kao što znamo u Australiji imamo veliki broj naših organizacija, ali nažalost nemamo nijednu koja bi ih objedinjavala. To je nekada bio Srpski nacionalni savez, ali on više ne postoji. Nemamo organizaciju koja bi koordinisala rad srpskih organizacija i bavila se pitanjima važnim za život naših ljudi u Australiji.
Nakon nekoliko dana provedenih u Beogradu, kaže dr Suzana Hol, stekla je utisak da se nešto pozitivno menja.
- Moj utisak je da su naši predstavnici države, među kojima je bio i predsednik Tomislav Nikolić sa kojim smo se susreli, pokazali iskrenu želju da poboljšaju saradnju s privrednicima iz dijaspore. Mislim da su svesni da Srbija nema vremena za čekanje, da je pred njima ogroman posao, da se promeni imidž Srbije. Sve su ovo mali koraci, ali svi moramo da doprinesemo boljitku zemlje. Mora se od nečega krenuti. Ipak, najvažnije je da se omogući da Srbija postane atraktivna za ulaganja iz inostranstva.
Predlozi i sugestije- Mislim da su naše predloge i sugestije uzeli krajnje ozbiljno u otadžbini. To se i vidi po svemu što se sada radi tamo. Naša zemlja nema vremena da čeka da se tamo dosta toga menja, što svedoče i ambasadori zemalja iz kojih smo došli, među kojima je bila i njena ekselencija Helen Stadert iz Australije. Susreli smo se s premijerom Dačićem i patrijarhom Irinejom. |
Među prvim zadacima koje će pokušati da ostvari posle sastanka u Beogradu jeste organizovanje mreže biznismena i poslovnih ljudi koji bi mogli da pomognu uspostavljanju bolje ekonomske veze između Australije i Srbije.
- Potrebno je takođe da što pre započnemo osnivanje nacionalnog saveta dijaspore u Australiji. Naši delagati u Skupštini dijaspore su baš početkom jula boravili u Beogradu. Očekujemo da s njima i u saradnji sa čitavom našom zajednicom započnemo radnje na osnivanju ovakvog tela. Pozvaćemo sve naše organizacije, ali i naše iseljenike, da izađu sa predlozima koga bi želeli da vide u tom Nacionalnom savetu dijaspore.
Godinama smo slušali o ljudima koji su želeli da ulažu u otadžbinu, ali su tamo ili nailazili na zatvorena birokratska vrata ili su zbog korupcije i nepoštovanja zakona tamo izgubili svoj novac. Ima li promena u tome?
- Tačno je, ljudi su odustajali da ulažu zbog ogromne birokratije, imali su ogromne poteškoće. Nesigurnost investicija, ali najviše prepreke da se do toga dođe, a onda neizvesnost. Međutim, stiče se utisak da se to menja, jer je to način da Srbija započne ekonomski razvoj. U tome će, verujem, pomoći i dobijanje datuma za pregovore o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Srbija će morati sve svoje zakone da uskladi sa propisima Evropske unije.
Zaustaviti odlazak školovanih ljudi
- Mislim da naši poslovni ljudi imaju mogućnosti da ekonomski pomognu svoju zemlju u tome možemo da se složimo. Ukoliko dođemo do sigurnosti, to će se i ostvariti. Pa, ko ne želi da investira u svoju zemlju. Svi privrednici ulažu tamo gde mogu da ostvare profit, ako uz to još pomognu zapošljavanje ljudi i razvoj otadžbine, onda je to dodatni motiv da se odluče. Verujem da će se to uskoro mnogo više intenzivirati. Moramo da zaustavimo odlazak naših školovanih ljudi i omogućimo im da se tamo zapošljavaju.
Dolazak u otadžbinu nije privilegijaAustralija ima veliki broj uspešnih biznismena i privrednika, neki od njih se pitaju zbog čega ste baš vi pozvani u Beograd na sastanak privrednika. Bilo je prozivki da je možda neko drugi trebalo da ode u Beograd. |
Višak stomatologa u Australiji
Bili ste član komisije koja odlučuje o izdavanju dozvola zubarima iz inostranstva. Šta savetujete stomatolozima iz Srbije, koji žele ovde da se zaposle?
- Do pre nekoliko godina Australija je imala deficit zubara. Kao rezultat toga promenjen je zakon, pa su oni dospeli na listu deficitiranih zanimanja. Došao je jako veliki broj zubara iz Azije, ali i Engleske, bilo je i naših zubara koji su dobili dozvole. Olakšan je sistem polaganja ispita. Sada je mnogo brže, ali Udruženje zubara u Australiji već paniči i lobiraju kod države da smanje broj zubara iz inostranstva. Sada imamo previše zubara, moguće je da će ovo zanimanje biti skinuto s liste prioritetnih.
