Srbija se odrekla Tesle
Umesto države Srbije, najvećem svetskom umu, naučniku Nikoli Tesli, dostojno su se juče na dan 157 godina od njegovog rođenja, odužile Sjedinjene Američke Države i Hrvatska, koja godinama prisvaja srpskog genija.
Možda zato nije čudo što je šef države Tomislav Nikolić "gutao knedle" dok je hrvatsko rukovodstvo na dan prijema u EU isticalo ovog naučnika kao jednog od najznamenitijih Hrvata, jer zvanični Zagreb Teslin rođendan slavi puna tri dana i pod pokroviteljstvom tamošnjeg predsednika Republike Iva Josipovića.
U kabinetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, "Vesti" su zatražile odgovor zašto i Srbija ne obeležava ovu godišnjicu, ali nam je kratko odgovoreno, "pitajte Vladu Srbije".
U vladinom Ministarstvu za prosvetu i nauku dobili smo program obeležavanja 10. jula. U nazivu programa Tesla se čak i ne pominje, već samo obeležavanje - Dana nauke.
Osim što su predstavnici sindikata položili venac na spomenik tvorcu naizmične struje ispred beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, juče je održana svečana sednica u Institutu Nikola Tesla i tribina na Građevinskom fakultetu.
Više nego skromnom obeležavanju se priključio Novi Sad debatom o brendiranju Srbije u čast Tesli, dok je u Viminacijumu kod Kostolca je otvoren dečiji naučni kamp Centra za promociju nauke.
Za razliku od Beograda, Teslin rođendan slavi više svetskih gradova od Filadelfije i Njujorka, preko Nijagare Folsa i Čikaga pa do Brazilije.
Teslu nisu zaboravili ni u Pragu, Bratislavi, ali ni u australijskom gradu Pertu. Time je bruka Srbije i veća, a razlog što država nije organizovala centralnu proslavu je, kako se nezvanično čulo - štednja zbog ekonomske krize.
To nameće i pitanje da li je možda kriv i car Konstantin Veliki što je baš pre 17 vekova parafirao Milanski edikt koji Srbi slave čitave ove godine, pa ne stigoše ni dan da posvete Tesli, onako kako on zaslužuje.
Interesantno je da u SAD otputovalo i rukovodstvo beogradskog Muzeja Nikola Tesla koje je u Njujork odnelo "rođendanski poklon" postavku najboljih radova srpskog genija "Teslin čarobni svet elektriciteta" koju je u 15 svetskih gradova već videlo 100.000 ljudi. Inače, pre dalekog puta isti beogradski muzej je u zemunskoj oronuloj Milenijumskoj kuli na Gardošu ostavio deo muzejske postavke "Diploma Nikole Tesle".
Film u pripremiU Kaliforniji je nedavno pokrenut projekat postavke Tesline statue u Silikonskoj dolini, a režiser Majkl Enton priprema film "Ludi naučnik". |
Daleka Filadelfija već pet godina 10. jul slavi kao Dan grada i u Gradskoj kući, u centralnom parku, muzejima i na fakultetima, postavlja srpske zastave. Ove godine i konferencijom koja je okupila najveće svetske poštovaoce srpskog genija, među njima i eksperta Bernara Karlsona, autor knjige "Tesla, pronalazač električnog doba". Izložba "Teslin čarobni svet elektriciteta" otvorena je u Holu nauke u Kvinsu.
Čast države Srbije "spasava" muzički festival Egzit koji je za svečanu ceremoniju otvaranja, spremio svojevrstan performans, pod nazivom "Tesla ante portas".
Za to vreme u Zagrebu je u okviru manifestacije Udruge Nikola Tesla - Genij za budućnost, osim međunarodne konferencije Tesla u Zagrebu i polaganja cveća na spomenik Nikole Tesle, premijerno izveden performans "Teslina frekvencija mira", a sinoć su se u hotelu Esplanada tradicionalno na skupu Tesla i prijatelji okupile ugledne ličnosti iz svih oblasti rada.
Genije bez premca
Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici koja je tada bila Vojna granica u sklopu Austrije, a danas je deo Hrvatske. Otac Milutin bio je sveštenik Srpske crkve, tada Karlovačke mitropolije, a majka, Georgina, Đuka domaćica, poticala je iz porodici prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević, takođe iz ličke svešteničke porodice za koju je Tesla kasnije govorio da je dala puno inovatora.
Velikan ulazi u UNKod manastira Šišatovac na Fruškoj gori u toku je gradnja kopije rodne kuće i crkve porodice najvećeg srpskog naučnika, etno-muzej, laboratorija i kopija čuvenog Teslinog tornja. U Beogradu je pokrenuta inicijativa da se spomenik Nikoli Tesli u prirodnoj veličini, rad beogradskog umetnika, postavi u dvorištu zdanja Ujedinjenih nacija na Ist Riveru. Dobijena je načelna saglasnost glavne administracije UN i postupak ostvarenja ove ideje je u toku. |
Školovao se u rodnom mestu, Gospiću, Rakovcu studirao je u Gracu i Pragu. Pre 1884. kada je otišao u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu. Nadao se da će mu u SAD industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije. On je 1885. u Njujorku osnovao vlastitu kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje, inovacije koja je preobrazila svet.
Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao više izuma na kojima se zasniva savremena elektrotehnika. U Evropu je iz SAD išao 1889. i 1892. Umro u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je kasnije u Beograd i čuva se u Muzeju Nikole Tesle. Teslina zaostavština stigla je u Beograd 1951, na osnovu odluke sudskih vlasti SAD, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.
