Šta buja u Srbiji? Ekstremizam i govor mržnje!
Bujanje ekstremizma i govora mržnje jedna je od glavnih karakteristika stanja ljudskih prava u Srbiji tokom protekle godine, a u svemu tome izostala je ozbiljna reakcija vlasti i institucija, ocena je danas predstavljenog godišnjeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava.
Najizloženije napadima ekstremista i radikalnih desničara su manjinske grupe, a posebno LGB populacija. Govor mržnje rezervisan je i za organizacije civilnog društva, a posebno one koji se zalažu za autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije.
"Institucije nisu reagovele na ozbiljan način. Vlada i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pored brojnih apela medija i organizacija civilnog društva da reaguju na to, do sada nisu reagovali", kazala je predstavnica Helsinškog odbora Izabela Kisić, koja je istakla da bujanju eksteremizma doprinelo i to što je Srpska napredna stranka sada ušla u institucije.
"Reč je o stranci koja je nastala iz Srpske radikalne stranke. Reč je o istim akterima koji su devedesetih godina širili govor mržnje. Bili su i glavni akteri ratne propagande i imali svoje paravojne formacije", kazala je Kisić.
Predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko ukazala je na to da je Srbija daleko od tolerantnog društva koje poštuje različitosti.
"Iako postoji pravni okvir i institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije, u praksi određene društvene grupe teže ostvaruju svoja prava", istakla je Biserko i dodala da nova vlast retorički najavljuje promene, ali to izostaje u praksi.
Podsetila je da je Srbija jedna od zemlja sa najviše slučajeva pred evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, sa 9.500 predmeta.
