Gde nema jezika, nema ni naroda
U okviru projekta “Srpsko‐srpski dijalog, koji zajedno sprovode KFOS i Medija centar u Čaglavici, održana je debata o temi “Sprovođenje Zakona o upotrebi jezika na Kosovu”, gde su učesnici istakli da bi Srbi na Kosovu i Metohiji trebalo da imaju albanski jezik kao izborni predmet u srpskim školama.
Gost debate je bio poverenik za jezike Slaviša Mladenović koji je o pravu na upotrebu srpskog, kao službenog jezika na Kosovu, kao i mnogobrojnim problemima koji se sreću na terenu s tim u vezi, razgovarao sa 12‐oro osoba srpske nacionalnosti, oba pola, različitog stepena obrazovanja i godina starosti.
Mada je Zakon o upotrebi jezika ocenjen kao veoma moderan I da doprinosi očuvanju identiteta I unapređenju položaja nevećinskih zajednica na Kosovu, postoje ozbiljne pravne I faktičke prepreke u njegovom sprovođenju.
Na pitanje da ocene u kojoj meri se na Kosovu primenjuje Zakon u upotrebi jezika, kojim je predviđeno da je I srpski, pored albanskog jezika, službeni jezik na Kosovu, učesnici debate su dali prilično negativne ocene.
Novinar koji izveštava za više domaćih I inostranih medija sa centalnog Kosova upozorio je na činjenicu da njemu niti njegovim srpskim kolegama prilikom izveštavanja o aktivnostima predsednika Kosova nije omogućen prevod na srpski jezik, niti se pozivnice I drugi materijali iz kabineta predsednika Kosova šalju na srpskom jeziku, iako bi to trebalo da bude ustavna obaveza.
“Iako o tome svi znaju, lično sam obavestio sve ‐ od premijera Kosova, do potpredsednika Skupštine, predstavnike međunarodnih organizacija, eksperte, kolege I sve druge zainteresovane, prevod na srpski jezik u kabinetu predsednice Kosova I dalje ne postoji”, tvrdi ovaj novinar.
Poverenik za jezike Kosova Slaviša Mladenović kaže da Kancelarija postoji godinu dana, a poverenik je izabran tek pre šest meseci. Dakle, bilo je malo vremena za neke vidljivije rezultate, jer ti problemi traju 15 godina i umesto da se rešavaju, samo se gomilaju.
''Činjenica da je Kancelarija formirana, zapravo znači priznanje da problem postoji, jer jedno je ono šta piše u zakonu, a drugo kako se to primenjuje u praksi“, rekao je Mladenović.
Međutim, najviše teškoća imaju obični ljudi kada su prinuđeni da svoje obaveze ili prava ostvare pred institucijama koje se nalaze u Prištini ili nekim drugim sredinama, gde među nezaposlenim nema Srba koji bi da im pomognu.
“Sad sam imao sastanak u katastru u Prištini sa službenicom koja uopšte ne poznaje srpski jezik. Ja tako sedim u njenoj kancelariji i gledamo se. A dole u šalter sali sam video još 20‐tak Srba. Šta može da im pomogne službenik koji ne zna srpski jezik i kako?“, zabrinut je sredovečni građanin Čaglavice.
Pitanju upotrebe jezika mora se u javnosti dati mnogo veći značaj, jer je jezik osnov nacionalnog identiteta.
''Gde nema jezika, nema ni naroda'', upozorila je jedna intelektualka iz okoline Prištine.
Albanski jezik bi trebalo da bude izborni jezik u sprskim školama, već od prvog razreda, jer je to, kako smatra većina učesnika debate, neophodan i racionalan uslov za sve one koji su odlučili da ostanu i žive na Kosovu.
''Srbi bi trebalo da uče albanski kao izborni predmet, ali i obrnuto – Albanci srpski, jer je to jedino rešenje za dugoročni zajednički život na Kosovu“, zaključak je predstavnika jedne nevladine organizacije sa centralnog Kosova.
