Sputnjik: Zašto je Prištini stalo da sada "osvoji" donje nebo
Odgovor na pitanje čije je nebo nad Kosovom i Metohijom zna NATO, a njegova eventualna odluka o prepuštanju donjeg neba prištinskoj kontroli letenja značila bi samo formalizovanje trenutne situacije, piše Sputnjik.
"Sve je u rukama NATO-a"
Da li je kontrola neba nad Kosovom i Metohijom sve dalje od srpskih kontrolora letenja? To pitanje nametnula je tvrdnja ministra za infrastrukturu samoproglašenog Kosova Palja Ljekaja, koji tvrdi da će NATO već narednih nedelja kontrolu "donjeg" neba, do 7.000 metara, prepustiti prištinskoj kontroli letenja.
U Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) Sputnjiku su rekli da ona ne raspolaže informacijama o promenama trenutne situacije u regionu, kada je u pitanju pružanje usluga kontrole letenja. Oni, kako kažu, nemaju ni nadležnosti kada su u pitanju strateške i političke odluke koje na nivou regiona mogu uticati na promenu trenutne situacije, kada je reč o civilnom vazdušnom saobraćaju.
Pročitajte još:
* Ključna godina: Šta čeka Kosovo u 2019?
* Pregovori o Kosovu: Beograd u depresiji, Priština u ofanzivi
Uz to, saobraćaj ka i od aerodroma Priština ne obavlja se kroz vazdušni prostor Srbije, tako da između Centra kontrole letenja u Beogradu i pružaoca usluga kontrole letenja na aerodromu u Prištini ne postoje sistemske komunikacije niti procedure koje se odnose na obavljanje vazdušnog saobraćaja ka i od prištinskog aerodroma.
Dakle, odgovor na sva pitanja je u rukama Kfora, odnosno NATO-a.
SMATSA podseća da je vazdušni prostor iznad KiM prema Vojno-tehničkom Sporazumu iz 1999. godine u nadležnosti KFOR, odnosno NATO-a, koji je od 2014. godine pružanje usluga kontrole letenja u gornjem sloju vazdušnog prostora, preciznije, iznad visine od 6.200 metara, prepustio Mađarskoj. Tačnije njenoj agenciji za kontrolu letenja "Hungaro kontrol".
Mada Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) pokriva 150.000 kvadratnih kilometara vazdušnog prostora Srbije i Crne Gore, dela BiH i dela Hrvatske i kontroliše više od 550.000 preleta godišnje, a u letnjoj sezoni više od 2.500 aviona dnevno, ona nije bila "kvalifikovana" za taj posao. Jasno je da su razlozi za to političke prirode.
"Formalizacija onoga što u praksi već postoji"
Zoran Modli, koji nije više aktivan pilot i koji je u Prištinu poslednji put sleteo pre devet godina, smatra da će, ako NATO tako odluči, samo biti formalizovano ono što već u praksi postoji.
On dodaje da bi ga čudilo da Priština nema one koji mogu da kontrolišu donje nebo, jer su imali od koga da uče i vežbaju. Modli smatra da je samo pitanje formalnosti da li će ti ljudi biti kvalifikovani kao Kfor, odnosno NATO, ili kao prištinska kontrola letenja.
- Ja ne sumnjam da prištinske vlasti to već imaju. Sigurno imaju, tu nema šta. Oni će verovatno samo da promene naziv i to neće biti Kfor, nego će, ako to urade, to biti prištinska kontrola letenja. Pilotu je to, naravno, svejedno. To je više političko pitanje - kaže Modli za Sputnjik.
On napominje da je kod kontrole donjeg neba reč o sletanju i poletanju, ali ne i o preletima.
- Sve ono dalje što se radarski vodi, što spada pod prilaznu i oblasnu kontrolu, to je već viša instanca. Dakle, oni će da vode računa o avionima neposredno pred sletanje i neposredno nakon poletanja - zaključuje Modli.
