Oca Srbina zna samo sa slike!

Ni posle 66 godina života, Helga Hartvig iz malog bavarskog mesta Plejštajn nije saznala mnogo o svom ocu, srpskom ratnom zarobljeniku, koji se pre njenog rođenja 16. oktobra 1945. godine u aprilu te godine vratio za Srbiju. U jedinom dokumentu koji ona ima stoji da je prilikom njezinog krštenja u rubriku "ime oca" upisano je Meloschanjitz Moja, da je iz Srbije i ništa drugo ne govori ni kada ni gde je rođen njen otac.

Helga Hartvig u potrazi za informacijama o svom ocu

Kada je saznala da u njenoj blizini živi Tomislav Branković rodom iz Srbije, Helga mu se pismom obratila s molbom da pokuša saznati nešto više o njenom ocu. Tako je put traženja stigao i do "Vesti", koje su u više sličnih slučajeva pomogle da se uspostave pokidane porodične i prijateljske veze.

Kao ratni zarobljenici u Drugom svetskom ratu, u malo bavarsko mesto Plejštajn stigli su Milan Jovičić iz sela Donja Komarica kod Kragujevca u Srbiji i još nekoliko Srba. Među njima je bio i čovek koga je nemački sveštenik upisao kao Meloschanjitz Moja, iza koga nije ostao nikakav podatak u nemačkim zvaničnim logorskim ili drugim dokumentima.

Taj, najverovatnije Milošević Mija ili Moša, imao je dete sa Terez Kirhner iz Plejštajna, rođeno 16. oktobra 1945. godine po imenu Helga Hartvig. Kada su u aprilu 1945. godine došli američki vojnici i oslobodili ratne zarobljenike, među njima i Milana Jovičića i Mošu ili Miju Miloševića, ova dvojica Srba krenula su prema železničkoj stanici u Vajdenu odakle je trebalo da nastave povratak u Srbiju.

Ostao u Nemačkoj: Milan Jovičić

 

Milan Jovičić se predomislio i verovatno iz straha da ga partizanska vlast kao nemačkog ratnog zarobljenika ponovo ne osudi na zatvor i vratio se u mesto Plejštajn, a njegov sunarodnik Milošević je otišao dalje i od tada gubi mu se svaki trag. Da je možda tada znao da je Terez Kirhner nosila njegovo dete, verovatno bi i on promenio odluku o povratku u Srbiju.

Više pokušaja njegove kćerke Helge Hartvig da preko nemačkog Crvenog krsta i međunarodnih organizacija za traženje nestalih lica dođe do pouzdanih informacija kakva je sudbina posle odlaska iz Nemačke zadesila njenog oca, nisu dali rezultata. Za Miju ili Mošu Miloševića nema nikakvih podataka iz perioda ratnog zarobljeništva što se tumači verovatnoćom da je nemačka nacistička vlast namerno uništila dokumentaciju o ratnim zarobljenicima, odnosno da su to iz ko zna kojih razloga učinili Amerikanci.

Bilo kako bilo, Helga Hartvig još se nada da će saznati nešto više o svom ocu, koga živa nije videla, ali je uspela doći do jedne zajedničke fotografije sa Milanom Jovičićem i dokumenta o njenom krštenju u kome osim, najverovatnije pogrešno upisanog imena i prezimena njenog oca, stoji samo da je on poreklom iz Srbije.

Fotografija jedina uspomena: Milan Jovičić (levo) i otac Mijo ili Moša Milošević (desno)

 

Kako vreme prolazi i nade je sve manje i baš zato Helga kaže da ne bi žalila da umre posle saznanja istine o sudbini njenog oca ili susreta s nekim ko ga je poznavao. Za sada mnogo više detalja ima o Milanu Jovičiću s kojim je njen otac bio u ratnom zarobljeništvu.
 

Dokument u kome je upisano ime oca Helge Hartvig

 

Možda upravo ta činjenica pomogne Helgi Hartvig da sazna nešto više o svom ocu, eventualno njegovoj rodbini i pronađe nekog od njegovih rođaka ili naslednika. Ako bi stigla do pravih informacija o svom ocu, ona kaže da bi joj time bila ispunjena najveća, a možda i poslednja želja u životu.