Nema kraja mrcvarenju!
Nemački parlament će dati zeleno svetlo za datum Srbiji, ali će pre početka pregovora u januaru Beograd ponovo biti na proveri, odnosno ponovo će se ocenjivati sprovođenje sporazuma između Srbije i Kosova.
- Bundestag će usvojiti zeleno svetlo da i nemačka vlada na Evropskom savetu može u osnovi dati saglasnost za početak pristupnih pregovora sa Srbijom. Pre nego što pristupni pregovori počnu, treba, ipak, sačekati ispunjenje plana o implementaciji sporazuma - rekao je Gunter Kirhbaum, predsednik Odbora Bundestaga za evropske poslove, i najavio da će o tome procenjivati na konferenciji u januaru 2014.
Ovom izjavom donekle je preciziran nemački stav od kojeg praktično zavisi kada će biti određen datum Srbiji za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, s obzirom na to da je upravo nemački predstavnik na sastanku šefova diplomatije EU Gvido Vestervele imao najtvrđi stav u vezi sa određivanjem datuma.
Srbija se tako i dalje drži na dugačkom štapu i nastavlja se njeno mrcvarenje, s obzirom na to da je dovoljno da Priština zaoštri svoj stav i insistira na nečemu na šta Beograd ne može da pristane. U tom slučaju neće biti "potpune primene Briselskog sporazuma", pa je moguće novo odlaganje početka pregovora sa EU.
To se praktično već dešava, pa je tako kosovska strana zahtevala da energetska postrojenja na veštačkom jezeru Gazivode budu u nadležnosti kosovske elektrodistributivne mreže. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ističući da je albanska strana ignorisala stvari koje su već dogovorene za primenu iz oblasti energetike i telekomunikacija.
I predsednik Srbije Tomislav Nikolić čeka da danas čuje i zvaničnu odluku nemačkog parlamenta.
- Iz EU kažu da je sada sve u rukama najuticajnije članice - Nemačke. Pretpostavljam da je teško nositi na leđima toliku odgovornost. Pa nije ni nama bilo lako da u najtežoj mogućoj situaciji ispunjavamo zahteve - izjavio je predsednik Nikolić nakon što je u Beograd preksinoć došla neprecizna informacija o stavu šefova diplomatije EU sa sastanka u Luksemburgu.
I baš kao što je prethodnih dana, komentarišući najave da će Srbiji biti dato tek zeleno svetlo, premijer Ivica Dačić ljutito uzvratio da Srbija nije saobraćajac, i predsednik države je ovoga puta ironično konstatovao da "tapšanje po ramenu nije dovoljno".
- Ako neko želi da Srbija potone u blato, neka bude siguran da postoji pravda koja je temelj svakog sistema, pa i sistema EU. Jednakost, pravda i istina su temelj razmatranja velikih umova među kojima blistaju imena mnogih Nemaca - zaključio je Nikolić.
Diplomatska ofanziva
S obzirom na to da su sve karte bacili na dobijanje datuma, srpski zvaničnici su se dali u diplomatsku ofanzivu, pa je juče premijer Ivica Dačić otputovao u Brisel gde se sastao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, a ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić boravio je u zvaničnoj poseti Belgiji.
Bez papira
Zanimljivo je da tekst zaključaka Saveta ministara nakon sastanka u Luksemburgu u utorak nije podeljen novinarima kako se to obično čini. Do izveštača je, međutim, došla formulacija da pregovore o prijemu sa Srbijom treba otpočeti "najkasnije do kraja januara" i da to predstavlja kompromis između - s jedne strane stava većine članica EU koje su kao datum podržavale oktobar ili decembar, i s druge strane tvrdog stava Nemačke i Velike Britanije
Lopatka: Nagrada EU
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije Rajnhold Lopatka ocenio je da je savladana jedna važna etapa u približavanju zemalja zapadnog Balkana EU.
|
ZAŠTO BERLIN KOČI SRBIJU NA PUTU KA EU
Bez rizika u izbornoj godini
U političkim krugovima u Berlinu više nije tajna da su CDU i CSU glavni zagovornici tvrde linije prema Beogradu, i to naročito konzervativci "manjeg kalibra" koji u izbornoj godini ne žele da rizikuju sa glasovima birača u svojim sredinama, a koji nisu raspoloženi za dalje proširenje Evropske unije.
Andreas Šokenhof, član Odbora za Evropu u Bundestagu i vođa delegacije nemačkih parlamentaraca koja je nedavno boravila u Srbiji, izjavio je da je "i dalje neophodan pritisak spolja kako bi Beograd sproveo dogovoreno".
- Sporazum između Beograda i Prištine označava promenu paradigmi, jer po prvi put u njemu Srbija de fakto prepoznaje Kosovo kao samostalni međunarodni subjekt - rekao je Šokenhof.
Terezija Tegholfer iz nemačkog Društva za spoljnu politiku, međutim, upozorila je na posledice.
- EU i Nemačka moraju da pripaze da rešavanje kosovskog pitanja (kao pretpostavke za dalje približavanje EU) od strane srpskog naroda ne bude shvaćeno kao pokušaj ucene. Ovde je doveden u pitanje kredibilitet Evropske unije - rekla je ova ekspertkinja za južnu Evropu.
B. BOŽIN
