Na krađi žita zgrnuli milione evra
Malverzacije u trgovini žitom iz državnih robnih rezervi koje su Srbiji prema prvim procenama, nanele štetu u milionima evra, novi su u nizu dokaza da je državu pljačkao i čerupao ko je i kako stigao.
Mutne rabote vlasnika silosa u kojima su skladištene državne rezerve žitarica obelodanio je ministar trgovine Rasim Ljajić rekavši da je njegovo ministarstvo prvi put posle više decenija izvršilo pravu kontrolu otkrivši "pljačku odgomnih razmera" zbog čega će posla biti za policiju. Godinama su, kaže, proveravani samo papiri, a kada se prvi put izašlo na teren, otkriveno je da su privatnici išli tako daleko da su ugrađivali i dupla dna u silose.
- Prodavali su robu koju su dobijali od robnih rezervi, ono što je državno, a od države uzimali za najam vrlo dobru mesečnu apanažu. Tu će biti posla i za policiju, tužilaštvo - kazao je Lajić i istakao da će javnost vrlo brzo biti obaveštena o toj pljački.
Prazni silosiBilo je vlasnika silosa, koji su prema našim saznanjima, bili zatečeni i u šoku kada im se iznenada na pragu pojavila kontrola. Pokušavali su da manjak ili prazan ambar prikriju na najrazličitije načine. Nekima je navodno bilo zdravstveno loše, pa su tražili odlaganje kontrole, drugi govorili da nije moguće da se sada uđe. Bilo je i onih koji su pokušali da se izvuku, ali su pod pritiskom priznavali da kod sebe imaju ozbiljan manjak, a neki čak ni zrno državnog žita. |
Kontrola koju su u silosima privatnika sprovela ministarstva trgovine i poljoprivrede, pokazala je prema našim saznanjima u Vladi da je netragom nestalo na desetine hiljada tona uskladištenih žitarica.
Obično su rezerve oko 250.000 do 300.000 tona, a da je reč je o zloupotrebama na kojima dobar trgovac ako ima tržišnu strategiju, tuđom robom može odlično da zaradi, objašnjava za "Vesti", direktor Produktne berze Žarko Galetin. Žito koje uzme na čuvanje skladištar proda u vreme kada mu je cena najveća na tržištu, a onda čeka najnižu da ga kupi, čime ostvaruje dobru razliku u novcu. Galetin kaže da raspon cena žita u toku godine može da bude 60 odsto, pa i 100 odsto.
- Pšenica je pre tri godine po kilogramu koštala 15,5 do 16 dinara da bi krajem 2010. skočila na 29 i 30 dinara - pokazuje ovaj stručnjak kako se ponekad može ostvariti ekstra zarada, uz onu regularnu koju licencirani vlasnici silosa ostvaruju dobijajući mesečnu apanažu od države za lagerovanje žitarica.
Kontrole, kako kaže naš sagovornik, mora biti pred žetvu, kao što je sada urađena.
- Onaj ko trguje obično čeka novi rod da obnovi to što je prodao - pojašnjava Galetin kako neki od vlasnika nenamenskim "obrtanjem" državnog imetka vrše zloupotrebu.
Ojadili i Azotaru iz PančevaUnosna trgovina žitom bila je u žiži javnosti pre nekoliko meseci kada je otkriveno da je Azotara Pančevo izgubila milione na tim transakcijama. Ta firma je 2009. kupila 75.000 tona žita za 12 dinara po kilogramu i prodala potom privatnom preduzeću za 8,66, iako je tada tržišna cena bila 10,80 dinara bez PDV-a. U tom poslu kupoprodaje izgubila je oko 248 miliona dinara. Naredne godine Azotara pazari 50.000 tona pšenice po ceni od 12,15 dinara i 20 dana kasnije prodaje privatniku za 11 po kilogramu, gubeći u tom poslu 57 miliona dinara. |
