"Skinut greh sa srpske duše"
Pohranjivanje zemnih ostataka Petra Drugog Karađorđevića na Oplencu bilo je dostojanstveno, ali bez emocija, za razliku od kraljeve sahrane u Americi 1970, ocenio je za "Vesti" Slobodan Pavlović iz Čikaga, veliki srpski zadužbinar, dobrotvor i biznismen.
- Na Oplencu je bilo svečanije, a u Americi je bilo mnogo suza i iskrene žalosti. Sećam se kraljeve sahrane u Čikagu, kao da je juče bila. Vest o njegovoj smrti brzinom munje se pronela među emigracijom. U rasejanju tada nije bilo nacionalno svesnog pravoslavnog Srbina koji nije duboko žalio za kraljem - priča Pavlović.
Kako je izgledala sahrana Petra Drugog Karađorđevića u Americi?
- Na večni počinak u naš manastir Svetog Save u Libertivilu ispratilo ga je više od 20.000 uplakanih sunarodnika, ali i ožalošćenih monarhista drugih nacionalnosti sa prostora bivše Kraljevine Jugoslavije, te Amerikanaca, kraljevih prijatelja i poštovalaca. Opelo mu je služio sveštenik Marko Todorović.
Viđali ste poslednjeg jugoslovenskog kralja dok je živeo u egzilu u Americi?
- Viđao sam ga povremeno. Sećam ga se kao tihog i smirenog čoveka, realnog u okolnostima u kojima je živeo. Malo je govorio, ali je mudro zborio.
Čeznuo za otadžbinomKad ste poslednji put videli kralja? |
Je li, kao što neki tvrde, bio notorni alkoholičar?
- To su bile glasine koje su pronosili njegovi protivnici. Te glasine su u bivšoj SFRJ bile radosno dočekivane i još nadograđivane. Kao i svaki naš Srbin, ali i svaki čovek uostalom, i kralj Petar bi, kad sam ga viđao na srpskim skupovima u Americi, popio po koju dobru kapljicu, da nazdravi i da se sa ljudima razgovori. Pijanog ga nikad nisam video.
Da li je Petar Drugi bio nesrećan u egzilu?
- Svakako da srećan u tuđini nije mogao biti čovek koji je kao maloletan bio primoran da ode u inostranstvo, a kome je posle Drugog svetskog rata zabranjen povratak, oduzeto državljanstvo rođene zemlje, oteta očevina i dedovina.
Da li je tačno da kralj nije hteo da bude sahranjen u Srbiji?
- Kako je tada, 1970. godine, kad je već bio jako bolestan, mogao da poželi večni počinak u rodnoj grudi? I zato je želeo da bude sahranjen u manastiru Svetog Save u Libertivilu. Zato sam ovde na Oplencu, ne samo tužan, već i ponosan, jer ovo je jako važan dan za srpski narod. Ispravljena je jedna velika nepravda, skinuta je hipoteka greha sa srpske duše.
Široke ruke za zemljakeNosilac Ordena Sv. Save prvog stepena Slobodan Pavlović je rođen 1938. u selu Popovi kod Bijeljine. U Ameriku se doselio 1965. iz Skoplja. Završio je Elektrotehnički fakultet i školu za menadžment i nekretnine u Čikagu. U SAD je 1975. proglašen za najuspešnijeg trgovca nekretninama. Finansirao je izgradnju mosta preko Drine, spajajući Srbiju i RS. Osnovao je kompaniju Drina River Bridge u Beogradu, a u RS univerzitet "Slobomir" i istoimenu firmu za izgradnju grada. |
