BIA prisluškuje koga hoće i kad hoće
Bezbednosno-informativna agencija može da prikuplja podatke o tome ko s kim, kada, koliko često i sa koje lokacije razgovara telefonom, bez ikakve odluke suda ili ma kog kontrolnog tela. Isto važi i za praćenje imejl komunikacije. Za tako nešto potrebno je samo da direktor BIA izda rešenje i da nalog svojim operativcima, piše "Blic“.
Sve dok ne zadire u sadržaj telefonskih razgovora, BIA za ove operacije ima zakonsko pokriće. Prema postojećem Zakonu o BIA, prikupljanje podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji i lokaciji, bez uvida u sadržaj, ne smatra se zadiranjem u privatnost građana.
Zaštitnik građana Saša Janković u svom izveštaju posle prve kontrole BIA navodi da je prilikom izrade novog zakona o BIA potrebno temeljno razmotriti uporedna pravna iskustva i ustanoviti da li je održivo trenutno zakonsko rešenje.
“Agenciji je već izdata ova preporuka jer smatram da sadašnji zakoni po ovom pitanju ostavljaju isuviše širok prostor službi. BIA je već krenula sa radom na nacrtu novog zakona, a ja ću se zalagati da primenu ovih mera prati odluka suda ili da je kontroliše neko drugo telo. Svojevremeno sam se, kada je pravljen zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, zalagao da se bar Savet za nacionalnu bezbednost izveštava o primeni ovih mera. Videćemo koja će, od rešenja poznatih i u drugim zemljama, biti iskorišćena“, kaže Janković.
On dodaje da o ovom pitanju očekuje stručnu debatu i napominje da ista ovlašćenja kao i u BIA, imaju i direktori Vojnobezbednosne agencije, kao i policije.
Izveštaj ombudsmana sadrži mnoštvo drugih preporuka za unapređivanje rada i smanjivanje prostora za kršenje ljudskih prava u radu tajne službe i njenih pripadnika, za koje Janković kaže da ih "nikada i nigde nije moguće u potpunosti isključiti”.
Rodojlub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, o činjenici da BIA može bez odobrenja da prati ko s kim komunicira telefonom i imejlom keže da je to "nasleđeno rešenje koje i danas imamo“.
Poverenik napominje da se, shodno tome, smatra da samo za uvid u sadržinu komunikacije treba odobrenje suda, a ne i za podatke o tome s kim, kad i sa koje lokacije neko komunicira.
“Lično smatram da su i "podaci o saobraćaju” deo komunikacije koji je obuhvaćen ustavnom garancijom. Mišljenje zasnivam i na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, na primer u slučaju Maloun protiv Velike Britanije, gde je sud eksplicitno zauzeo takvo stanovište. Naravno, bez obzira na sve, bitnije je šta o tome misle ili će misliti Narodna skupština i u krajnjoj liniji Ustavni sud“, ističe Šabić.
