Srpska vartolomejska noć (3): Guje u nedrima
Kralju Aleksandru Obrenoviću su posle ženidbe sa svih strana stizala upozorenja i dostave o pometnji u vojsci, ali on nije posumnjao u njenu odanost. Čvrsto je verovao u zakletvu na vernost koju su mu položili i smatrao je da tu zakletvu srpski oficiri nikada neće pogaziti. Kralj se zapravo bojao Karađorđevića.
Taj strah je nasledio od oca Milana. Zato je sva upozorenja ocenjivao kao preterana i svodio ih na nekolicinu bundžija i nezadovoljnika, a finansijska ulaganja u vojsku, odlikovanja i unapređenja, smatrao je potvrdom da ispravno misli. Ali, Aleksandar nije bio u pravu.
Protekcije u vojsci
Kako beleži Dragiša Vasić, stanje u vojsci se posle kraljeve ženidbe pogoršalo i to iz vrlo jasnih razloga. "Živelo se iz dana u dan. Uhođenje se zavede i u njoj, ali se to ne tiče mlađih oficira. Zato su među nesposobnima vrbovani ono koji nisu mogli napredovati. Radi njih pogaziše Zakon o ustrojstvu vojske. Po ovom zakonu, majorski ispit morao se polagati. Ali, kad je u pitanju kakav ljubimac ili agent, koji ga i pored protekcije nije mogao položiti, prevođen je on u građansku službu, proizvođen za rezervnog ili počasnog majora, pa sa istim činom, koji inače nikad ne bi mogao dobiti ispitom i redovnim putem, vraćen u aktivu.
Smeo i omiljenPoručnik Dragutin Dimitrijević, u to vreme je bio komandir u pešačkoj podoficirskoj školi. Sa četom, kada je na njega red dolazio, davao je dvorsku stražu, piše Dragiša Vasić i objašnjava: "Na ovoj dvorskoj službi njemu se plan o ubistvu kraljevskog para činio odveć lak, i zato je, predviđajući smenu sa ove dužnosti, i sam neumorno tražio drugove da mu pristupe. A smeo, i obdaren onom moći da pridobije ljude, imao je on na sve oko sebe sve veći uticaj". |
A zatim, da bi se podigao autoritet kraljičinoj braći, po jednoj naredbi koja sve iznenadi, komandantima beše stavljeno u dužnost da im, kao pravim članovima kraljeve kuće, izlaze na raport. Ovo poniženje, pored čestih ispada starijeg kraljičinog brata i njenog sestrića, gardijskog oficira, učini da još više nabuja ogorčenje, inače veliko zbog neurednog primanja plate, usled čega oficiri padoše u ruke zelenaša, prinuđeni da im prodaju svoje platne priznanice".
Od leta 1901. godine oficiri su počeli da šuruju i u svakodnevnim razgovorima da bacaju drvlje i kamenje na kraljevski par, jadajući se međusobno na svoj nezavidan položaj. Nekako u to doba, dogodio se veliki skandal koji je pogurao odluku o zaveri. Objavljena je vest da je kraljica Draga u "blagoslovenom stanju", pa je povodom toga ministar vojni izdao naredbu o prikupljanju priloga za poklon budućem prestolonasledniku.
Ovu naredbu komandanti su saopštili oficirima usmeno, pozivajući ih da se izjasne u pogledu izbora poklona. Ali, mlađi oficiri su se uzdržavali da u tome učestvuju, prihvatajući predloge starijih kolega sa neskrivenim nezadovoljstvom. U međuvremenu, ispostavilo se da je trudnoća kraljice Drage lažna, što je oficire još više razdražilo. U leto 1901. spontano se okupila grupica od sedam, osam oficira koji su u svakodnevnom i drugim drugarskim razgovorima vođenim posle službe, i o mučnom stanju u vosjci stvorenom posle kraljeve ženidbe, vajkali jedan drugom što u Srbiji nema ljudi koji bi "ustali protivu zla".
Jednog letnjeg dana konjički poručnik Antonije Antić je na odmoru u krugu kasarne priznao je drugovima svoju nameru dok je još služio u kraljevoj gardi. Prateći kralja do stana Drage, tada još kraljeve verenice, pomišljao je da ih oboje ubije, ali se bojao da će promašiti. Da je u to vreme imao još nekog od kolega koji bi bio gotov na isto, tvrdio je, ne bi se dvoumio.
"Bilo je podne, i oni se spremahu da napuste kasarnu, kad neko donese tog jutra prispele ruske novine. Na prvoj strani ovih novina ugledaše oni sliku brata kraljičina Nikodija, nagoveštenog prestolonaslednika Srbije! Ovo ih porazi, i uzbuđeni novom sramotom, oni zgužvaše novine, pocepaše ih, pa ih, došavši na ručak u Oficirski dom, zapališe", zapisao je Dragiša Vasić.
Te zapaljene novine i glasina o navodnom prestolonasledniku, pošto je već bilo jasno da kraljica neće imati poroda, bila je šibica koja će razvejati mrežu zaverenika. Antić je pozvao svog druga poručnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i obavestio ga o svemu, i pao je dogovor da se još isto veče svi okupe i dogovore šta im je činiti.
Na jednom od sastanaka u Antićevom stanu, sedmorica okupljenih oficira je odlučila da se kraljevski par ubije 11. septembra te 1901. godine, na kraljičin rođendan, na balu u sali restorana Kolarac. Plan koji je predložio Dimitrijević primili su bez velike rasprave. Ubistvo je trebalo da se izvrši kamama, otrovanim cijankalijem, koji će poručnik nabaviti preko svog prijatelja, geologa.
Zaverenik drugog redaŽivan Živanović je u vreme oficirske zavere bio ministar prosvete i crkvenih dela, a pre toga je vodio sektor narodne privrede. Takođe je bio jedan od prvih srpskih liberala.
Živan Živanović
Njegova neposredna umešanost u atentat nije dokazana, ali se zna da su se zaverenici nekoliko puta sastajali u njegovoj kući. Osim toga, njegova sestra je bila udata za Dragoljuba Dimitrijevića Apisa, kolovođe Majskog prevrata. |
Dvojica zaverenika će najpre zauzeti električnu centralu na Dunavu, a jedan centralu Kolarac, i tačno u 11 časova uveče pogasiće osvetljenje. Ostala četvorica će već biti na balu, od kojih će dvojica naprestano pratiti kraljevski par sa neposredne blizine, a druga dvojica će, u trenutku kada se osvetljenje ugasi, zapaliti zavese nad prestolom kako bi mogli da dignu uzbunu za požar. Preostala dvojica zaverenika će neposredno izvršiti ubistvo.
"Otrov je bio nabavljen, kame su otrovane, a proba izvršena na mački. Uveče, u označeni čas, određeni zaverenici odoše u električnu centralu i tamo nađoše člana kvarta dorćolskog koji je osigurava, u onoj kod Kolarca treći zateče policijskog pisara koji je čuva. U određeni vreme, kralj s kraljicom - ne pojavi se na balu. I taj plan velike uniformisane dece propade", piše Dragiša Vasić.
Ali, oficire to nije obeshrabrilo. Nisu odustali ni kada im je propao novi plan o jesenjem Uspskom manevru, kome je trebalo da prisustvuju kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Naprotiv, tek tada su postali još agilniji, jer je Uspski manevar proizveo u generale nekoliko najgorih pukovnika, i njihovo imenovanje je još više ogorčilo oficire. U oba ova slučaja plan zaverenika nije išao dalje od ubistva kraljevskog para i spremnosti da se za taj čin žrtvuju, ako je potrebno. Na to šta će nastupiti posle atentata, nije se ni pomišljalo. Ako su oficiri i pomislili da će im zavera jednom i poći za rukom, niko nije verovao da bi mogao i da je nadživi.
Tek na sastanku od 1. novembra zaverenicima je palo na pamet da bi svoj krug trebalo da bolje organizuju i prošire ga ne samo na kolege iz vojske, nego i ljudima iz političkog života zemlje. Posle dugog savetovanja, odlučiše, da o njihovoj nameri Antonije Antić poveri svome rođaku Đorđu Genčiću, ministru iz kabineta Vladana Đorđevića. "Genčić, upoznat, zamoli nekoliko dana za razmišljanje, a već četvrtog dana, u vinogradu njegovog tasta, advokata Alekse Novakovića, na Topčiderskom brdu, održa se prvi civilni zaverenički sastanak, kome prisustvovaše Aleksa Novaković, Jovan Avakumović, đeneral Jovan Atanacković, Nikola Hadži Toma i Genčić".
Liberalna odluka
Danas izgleda neverovatno, čak apsurdno, koji su političari pristali na zaveru, i sa kakvom lakoćom. Prvi su prišli nekadašnji kraljevi ministri, i to mahom ličnosti iz redova liberalskih prvaka, dakle, iz one stranke koja je gotovo polagala monopol na lojalnost dinastiji Obrenović. Đorđe Genčić bio je ministar policije, a pre toga 16 godina upravnik grada Niša i načelnik Niškog okruga. Pripadao je uglednoj porodici koja je tradicionalno bila privržena potomcima gospodar Miloša. Zatim, Jovan Avakumović, takođe čelni čovek Liberalne stranke, pa Jovan Atanacković, general, a u Đorđevićevom kabinetu ministar građevina.