"Pogrešio sam što se nisam sreo sa Zukorlićem"

"Od decembra 2006. se nisam sreo sa gospodinom Zukorlićem. To smatram svojom velikom greškom. Svako traganje za rešavanjem problema, bez učešća dve upravljačke strukture - Mešihata i Rijaseta, nije moguće. Toga sam svestan, a trebalo bi i on da bude. I ovu priliku koristim da ga pozovem da sednemo i da sva sporna pitanja rešimo na islamski način. To je naša obaveza", rekao je za Danas reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić na pitanje da li se sreo sa muftijom Muamerom Zukorlićem posle razlaza.

Reis ul ulema IS Srbije Adem Zilkić

 

On je dodao da "čvrsto veruje da smo na skorom dohvatu mira“ između dve islamske zajednice.

- Personalno niko nije vredan u odnosu na veru. Pomirenje ne treba i ne sme da ima nijedan uslov, osim pomirenja koje mora da prate određeni ustupci i kompromisi. Onog trenutka kada se izmirimo, onda smo pedeset odsto problema rešili. Zbog jedinstva IZ, čemu sam posvećen ovih pet i po godina, spreman sam da napustim i zemlju Srbiju, samo da dođe do pomirenja i ujedinjenja IZ - kaže Zilkić i dodaje da su u ovom momentu odnosi potpuno zamrznuti, "jedino nema konfliktnih situacija i sukoba koji su ranije postojali“.

Prema njegovim rečima, nema nikakvih inicijativa, "iako sam u nekoliko navrata slao pozive gospodinu Zukorliću da dođe do sastanka i da kroz dijalog dođemo do rešenja spornih pitanja“, ali "do danas odgovor nije stigao“.

Poslednjih meseci intenzivirana je priča o pomirenju dve opcije IZ. Peticiju o pomirenju potpisalo je više od 50 zaposlenih u IZ u Srbiji i tridesetak iz IZ na čijem ste čelu. Kakav je vaš stav o tome?

- Islamskoj zajednici treba jedinstvo. Tu nikakvu dilemu nemam ni ja ni službenici IZ Srbije. Ima svako pravo da traži da dođe do pomirenja, ali ta inicijativa je kontraproduktivna i pomirenju i ujedinjenju. Naime, miritelji su međusobno mirni, komuniciraju, ne žele dijalog sa stranama u sukobu. Oni ne teže ujedinjenju, nego potiranju obe IZ. Radi se o interesnoj grupi koja je zacrtala svoje ciljeve, da ovlada IZ na nekonvencionalan način, rušilačkim poduhvatima. Zbog toga se sve njihove aktivnosti dešavaju u tajnosti i, čak, izvan granica ove zemlje. Ne znam koliko je potpisalo peticiju iz Mešihata IZ u Srbiji, ali znam da je iz IZ Srbije toj ideji privrženo šest službenika. To nije nikakva tajna.

Ko pripada toj interesnoj grupi?

- To su oni službenici koje je gospodin Zukorlić udaljio iz IZ i oni službenici koji u Rijasetu IZ Srbije nisu našli sebe ili su videli da po nalogu nekih sa strane treba da izađu iz institucije i da iz dvorišta ili sa ulice deluju na instituciju. To nije dobro, ne zbog institucije, već što unosi dodatni nemir i što njihove aktivnosti dodatno produbljuju jaz koji postoji. Vernici su zabrinuti, žele da dođe do pomirenja, ali i prepoznaju da se ne ide onim tokom kojim treba, da energija koja se unosi u pomiriteljsku ideju ne daje rezultate, već podiže nivo konfliktnosti i sukobljenosti među vernicima, pa i među službenicima.

Da li je tačno da Turska ponovo pokreće inicijativu za pomirenje dva IZ u Srbiji?

- Interesne grupe o kojima govorim, sigurno su vođene zajedničkom projekcijom koja je nastavak prethodne inicijative Turske. Razlika je samo što je prethodnu inicijativu vodila zvanična državna diplomatija, a sada je to prepušteno zvaničnim verskim institucijama. Kruži priča da su se službenici ove dve opcije sreli sa Mehmedom Gormezom, ali to nije tačno. Oni su se sreli sa savetnikom za verska pitanja ministra spoljnih poslova Ahmeta Davatoglua i dobili instrukcije kako treba da deluju. U odnosu na prethodnu inicijativu, nema ništa novo. Samo je način izvođenja drugačiji. Svako mešanje sa strane, da li dolazilo iz Turske ili Sarajeva, ukoliko nije institucionalno i nema jednak pristup obema opcijama, ne forsirajući bilo koga u razgovorima, nije dobro.

Vrhovni poglavari muslimana u Turskoj i BiH, Gormez i Kavazović, prema dostupnim informacijama, dogovorili su se da stvore jedinstvenu IZ u Srbiji. Da li je na pomolu treća IZ?

- Ukoliko napori IZ Turske i IZ BiH dovedu do brisanja obe IZ pa ostane samo projekcija IZ koju nude, onda to ne bi bila treća opcija već ujedinjena IZ. To je nemoguće i sa pravnog, i sa šerijatskog, i sa pragmatičnog aspekta, jer su Mešihat IZ u Srbiji i Rijaset IZ Srbije institucije. Njihovo brisanje sa prostora izvan ove zemlje je nemoguće. Treća opcija bi bila najgore rešenje u ovoj situaciji.

Koji interes ima Turska da učestvuje u pomirenju IZ u Srbiji?

- Turska je najpozvanija da čuva sunitski pravac učenja u islamu. Sa tog aspekta, to vidim kao zabrinutost, težnju i želju IZ Turske sa najboljim namerama. Ukoliko se tim želi ostvariti uticaj na IZ Srbije, kao što ima uticaj na IZ u regionu, onda to ne bi bilo dobro.

Kakvi su odnosi IZ Srbije sa IZ Turske i BiH?

- Imali smo izvanrednu komunikaciju sa prethodnikom gospodina Gormeza. Sve projekte na obrazovnom i verskom planu realizovali smo sa Dijanetom. Ta saradnja je brzo išla uzlaznom linijom. Nažalost, kad je gospodin Gormez došao na poziciju res-ul-uleme, a zbog njegovih privatnih i školskih dana sa gospodinom Cerićem (bivši reis-ul-ulema IZ BiH - prim. aut.), taj vid bliskosti je prestao. Sama činjenica da je tome doprineo Cerić, znači da je nikakva saradnja sa IZ BiH. To delimično pravdam ustavnom pozicijom IZ BiH, jer njen Ustav IZ Sandžaka smatra svojom organizacionom jedinicom. Bilo je animoziteta, netrpeljivosti, nekorektnih i neadekvatnih odnosa. Očekivali smo da će dolaskom gospodina Kavazovića doći neko novo vreme. Nismo ga još videli.