Nedostojne sudije i tužioci ostaju u pravosuđu
Iako je Evropska komisija pre oko mesec i po dana u svojim primedbama na Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa zatražila od Vlade Srbije da iz pravosuđa odstrani nedostojne sudije i tužioce, u Ministarstvu pravde tokom prethodnih dana nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje da li je ova preporuka uvažena, odnosno da li je nešto preduzeto na preispitivanju rada sudija i tužilaca.
Evropska komisija je, naime, u primedbama koje su upućene Ministarstvu pravde osporila Strategiju, ali i pojedine pravosudne zakone kao što je Zakonik o krivičnom postupku, piše ''Danas''.
Inače, kako je ranije najavljeno, novi tekst Strategije reforme pravosuđa trebalo bi da bude usvojen krajem meseca. S druge strane, Snežana Malović, bivša ministarka pravde, u razgovoru za beogradski list kaže da bi pod hitno trebalo uvažiti ovaj stav Evropske komisije, jer za takve sudije i tužioce ne sme biti mesta pravosuđu.
''Primedbe EK u kojima je zatraženo da se iz pravosuđa odstrane nedostojne sudije i tužioci su opravdane i nešto što je pitanje svih pitanja. U suprotnom, imaćemo sudije i tužioce protiv kojih su podnete krivične prijave za korupciju ili organizovani kriminal. Ne sme se više dogoditi da takvi ljudi opstaju u sistemu i budu na najvišim funkcijama, a da sarađuju sa kriminalnim grupama zarad ličnih interesa. Takođe, nedopustivo je da imaju kriminogenu prošlost. To ne sme da se zaboravi, ali i da bude praksa drugim nosiocima pravosudnih funkcija. Reforma pravosuđa jeste živ proces i ne sme da stane, kao što je sada slučaj. Pravosuđe ne sme da se vrati na sam početak, jer to neće tolerisati ni Evropa. Mora se znati koliko Srbija ima sudija, ali isto tako i koji broj njih je osuđivan. U suprotnom se neće znati ko, šta i u čije ime radi'', kaže Malovićeva.
Razlog za reakciju međunarodne zajednice je taj što ni posle odluke Ustavnog suda Srbije da je razrešenje oko 837 sudija i oko 100 tužilaca u vreme prethodne vlade bilo neustavno i nezakonito i da je povređena procedura razrešenja onih koji su svojevremeno bili udaljeni iz pravosuđa zbog neažurnosti, lošeg i nesavesnog rada, do danas nisu provereni navodi odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da su udaljene sudije i tužioci loše radili svoj posao.
Malovićeva kaže da odluka Ustavnog suda nije napravila nikakvu razliku, niti analizu razloga za neizbor nosilaca pravosudnih funkcija, te da zato očekuje da Visoki savet sudstva prouči svaki konkretan predlog ponaosob.
''Da je Ustavni sud sproveo sudsku praksu koju je sam ustanovio, kao u slučaju Saveljić, i da je vratio VSS-u na ponovno odlučivanje, taj posao je već odavno mogao da bude gotov. Uostalom, u svojoj odluci kojom je vratio sve sudije i tužioce, bez selekcije, Ustavni sud je konstatovao da ta odluka nije prepreka za ispitivanje nečije stručnosti i dostojnosti prema jedinstvenim kriterijumima i za one koji su ranije izabrani i za one koji su vraćeni. Tako da je sledeći potez ponovo na nivou Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca'', zaključuje Malovićeva.
