Stranke izdale “jatake i sponzore“
Većina parlamentarnih stranaka, koje su ispunile zakonsku obavezu i svoje godišnje finansijske izveštaje objavile na svojim internet sajtovima, napravile su ozbiljnu grešku jer su istovremeno učinile javno dostupnim privatne podatke građana, svojih donatora, piše Danas.
Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Liberalno demokratska partija, Socijaldemokratska stranka Srbije i Jedinstvena Srbija su u izveštajima za 2012. objavile na internetu jedinstvene matične brojeve i adrese stanovanja ljudi koji su im dali novčane priloge, iako to, prema propisima Agencije za borbu protiv korupcije, nije trebalo da urade. U slučaju da političke stranke od tih građana nisu pribavile pisanu saglasnost za objavljivanje tih privatnih podataka postoji mogućnost da su time prekršile Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, o čemu bi trebalo da se izjasne nadležni organi.
Pozitivne primere poštovanja propisa daju Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara i Srpski pokret obnove, koji su objavili samo ime, prezime i mesto prebivališta onih koji su im priložili novac.
Tatjana Babić, direktorka Agencija za borbu protiv korupcije, za Danas je objasnila da su stranke dužne da dostave Agenciji svoje finansijske izveštaje i da ih objave na svojim sajtovima, ali ne i sa privatnim podacima građana.
- Iako Agencija raspolaže svim podacima o donatorima, zarad našeg rada, mi ih prilikom postavljanja na internet zatamnimo. Političke partije nisu imale nikakvu obavezu da ih javno objave, a Pravilnikom o evidencijama priloga i imovine u godišnjim izveštajima i izveštajima o izbornoj kampanji jasno piše koji podaci se ne objavljuju javno - kaže Babićeva.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da su stranke ovaj put bile “preterano revnosne“ u objavljivanju svojih finansijskih podataka, jer su učinile dostupnim i nešto što ne samo da nisu imale obavezu, već nisu ni smele.
- Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne uređuje eksplicitno šta će od podataka iz izveštaja biti objavljeno, već je to učinjeno u Pravilniku Agencije. U njemu piše da se objavljuje ime i prezime i mesto prebivališta davaoca priloga, dok se ne objavljuje adresa i JMBG - kaže Nenadić.
Prema njegovim rečima, objavljivanje podataka o ličnosti bez saglasnosti tih lica i bez jasnog zakonskog osnova predstavlja kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
- Da li je Zakon prekršen ili ne zavisi od toga da li su stranke pribavile saglasnost za objavljivanje tih podataka - navodi Nenadić. On dodaje da bi bilo dobro da su stranke u Srbiji bile jednako revnosne u ispunjavanju i drugih zakonskih obaveza, kao što je objavljivanje podataka o većim prilozima tokom godine.
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, komentarišući za Danas ovakav potez stranaka, kaže da je ovo posao za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
- Mislim da to nije trebalo da urade, jer je to lični podatak koji bi trebalo da ostane u trouglu donatora, partije i Agencije. Neki građanin bi zbog objavljivanja ličnih podataka možda mogao da doživi ozbiljne probleme - upozorava Vuković.
SaglasnostKada je reč o potezu stranaka, Vladimir Vodinelić kaže za Danas da treba proveriti da li su ti ljudi, svi do jednog, dali svoj pristanak. - Ako jesu, onda tu nema problema. Ako nisu, to sigurno nije u redu, jer moguće je da političke stranke imaju obavezu da podatke o donacijama i donatorima dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, ali ne i široj javnosti. Ta javnost u objavljivanju podataka ima meru - zaključuje profesor Vodinelić. |
Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Union, za Danas kaže da u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti piše da su podaci o ličnosti svi oni koji omogućavaju da se nedvosmisleno neko lice identifikuje.
- Jedinstven matični broj (JMBG) je takav podatak. Da bi bilo koji podatak o ličnosti mogao biti objavljen potrebno je ispuniti određene uslove. Jedan je da je samo lice, koje je gospodar svojih podataka, sa tim saglasno. Međutim, nije sve volja lica, i njegova saglasnost nije uvek neophodna. Lični podatak se može objaviti bez pristanka ako za to postoji zakonski osnov - objašnjava Vodinelić.
On kaže da u obradi podataka o ličnosti postoji princip “ciljne vezanosti“.
- Podatak koji je prikupljen o nekom licu može se upotrebiti samo za svrhu za koju je podatak pribavljen. Na primer, ako policija po nalogu istražnog sudije prikupi lične podatke o nekome ona ne može te podatke da da nekom drugom - navodi Vodinelić.
