Preživeli iz Dobrovoljačke ulice: Još sanjam zelene marame

Goran Tasić Taske ima 39 godina i živi u selu Korbevac, nadomak Vranjske Banje. Jedan je od onih vojnika tadašnje JNA koji je preživeo pakao u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 2. i 3. maja 1992. godine.

Orden kao uteha: Goran Tasić

- Tog maja, u Sarajevu sam se zatekao na redovnom odsluženju vojnog roka, imao sam 18 godina i bio sam na službi u Komandi. Taj 2. maj 1992. godine pamtiću celog života i taj dan slavim kao ličnu slavu Preživljenje, kao i dan kada sam ostao živ 1999. godine na graničnom prelazu Morina na Kosovu i Metohiji. Naravno, ne zapostavljam i našu krsnu slavu Nikoljdan i seosku preslavu Spasovdan - počinje priču Tasić.

U zgradi Doma JNA, bilo ih je desetorica. Tog 1. maja, oko 12 časova, došlo je oko 40 vojnika da ih izvuku.

- Samo što smo krenuli vozilom ka našoj jedinici, zelene beretke su počele da pucaju na nas. Pokušao sam da izađem iz vozila i pobegnem preko ulice u pravcu naših vojnika. Pogodio me je metak u levu ruku i pao sam. Prštala su stakla na sve strane.

- Dovukao sam se nekako do zida, video sam neke vojnike sa zelenim maramama oko glave, ali sam utekao u zgradu. Sutradan, 2. maja kada smo izlazili iz zgrade, spremni da pođemo u kamion kako bismo izašli iz grada, zarobili su nas. Sa ostalim zarobljenicima sam prebačen u jednu fiskulturnu salu na Baščaršiji. U tom napadu poginulo je šest naših vojnika - priča Tasić dok sprema sa suprugom Slađanom, ocem Milanom i majkom Desankom Preživljenje i očekuje goste.

Tu su i njegovi mezimci: dvanaestogodišnji sin Nemanja i sedmogodišnja ćerka Miljana. Vrpolji se, stalno sanja reči koje je čuo na motoroli jednog vojnika sa vezanom zelenom maramom preko glave.

- Stajao sam do njega. Pitao je nekog, sigurno pretpostavljenog: "Šta da radim sa ovim?" Čuo sam razgovetno: "Šta hoćeš, tvoja volja". Odmakao se od nas, korak-dva, pogledao u mene, video je strah u očima, skrenuo pogled, razmišljao možda pet-deset sekundi, nama se učinilo večnost, a onda naredio: "U kolonu i za mnom" - kaže Tasić.
Oslobođen je posle tri dana u razmeni zarobljenika, organizovanoj na inicijativu kanadskog generala Luisa Mekenzija.

Spasla ga košmara: Goran sa suprugom Slađanom

 

- Ta tri dana i tri noći ne mogu da zaboravim nikad. Pretili su nam da će nas pobiti kao krmke. Ulazili su, izlazili, uperivali puške u nas, povukli bi oroz, ono prazno škljocanje i sad mi se mota po glavi. Psihički su nas izluđivali. Bio sam skoro dete, nisam verovao kakvih sve ljudi ima. Jedva sam se oporavio - navodi Tasić.

Iz grada je izašao u koloni u kojoj je bio i general Kukanjac.
- Naše vozilo je izašlo, kada su nam rekli da smo na srpskoj strani a tada nisam znao koja i čija je, mnogi su plakali od sreće. Sećam se, uhvatila me neka drhtavica, morao je doktor da interveniše - kaže Tasić.

Imao je noćne košmare, a krizu je uspeo da pobedi zahvaljujući roditeljima i supruzi Slađani.