Stari uskršnji običaji: Zagrizi koprivu za zdravlje

Na Vaskrs u domovima pravoslavnih vernika nakon višenedeljnog posta postavlja se mrsna trpeza. Sprema se pečenica, najčešće prase ili jagnje, mesi se uskršnja pogača, a počasno mesto na stolu pripada jajima. Ona simbolizuju život, jer pile samo iznutra razbija ljusku i izlazi na svetlost dana. Bojena jaja pronađena su još u antičkim grobovima, a simbol Uskrsa postala su kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila jedno govoreći mu da je Isus vaskrsao.

Deca se najviše obraduju Uskrsu

 

Uz šarena uskršnja jaja vežu se brojni običaji. U nekim krajevima Srbije, čuvarkuća se do uskršnjeg jutra čuva u činiji sa vodom, a onda se tom vodom umiju ukućani, naročito deca, kako bi bili zdravi i rumeni. Običaj je i da se na uskršnje jutro deca pomiluju crvenim jajetom po čelu za zdravlje.

Oni koji su postili, na dan Uskrsa, omrse se prvo jajetom. Tri dana, koliko praznik traje, rođaci, prijatelji i komšije u posetu ne idu bez njih. Uskrs se i u jagodinskim selima obeležava na sličan način. Farbaju se jaja koja se ukrašavaju cvećem, lišćem, travama i drugim ornamentima.

Kao boja najčešće se koristi varzilo, prirodna crvena boja od brazilskog crvenog drveta, ali se po starim običajima farbaju i u lukovini, koprivi i orahovini.

- Za Uskrs se mesi i poseban kolač od belog brašna sa jajetom u sredini i otiskom slova na četiri strane kolača u obliku krsta. Obavezna je i uskršnja pečenica. Slično običaju za Božić, i na ovaj dan se deli po komšiluku prilog za mrtve uz pominjanje njihovih imena - kaže za "Vesti" magistar etnologije Miodrag Aleksić, kustos-etnolog Zavičajnog muzeja u Jagodini.

U ovom kraju postoje i verovanja da dete koje čuva ovce, sa sobom ne sme da ponese celo uskršnje jaje. Običaj je i da se šareno uskršnje jaje zakopa u vinogradu radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. - Na ovaj sveti dan i mladi i stari tucaju se farbanim uskršnjim jajima, što simbolično označava probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo - objašnjava Aleksić.

Uskršnji običaji kod Vlaha nešto su drugačiji od srpskih. Oni Uskrs (pašć) započinju velikim postom, dok se jelo za Veliku nedelju pred praznik priprema bez masnoća i zejtina. Na Veliki četvrtak odlazi se na groblje i bere burjan. Za pokojnike se spremaju pasulj, mlad luk i krompir. Burjan se nosi na groblje rano izjutra "da se svane u groblje" i stavlja se kod glave pokojnika.

Zatim se sa mrtvima govori i pali se vatra da se ogreju. Na veliki petak se po pravilu ništa ne radi, već se isključivo farbaju jaja farbama ljemnuš i korikov. Reč je o farbama od divljih jabuka za žuta jaja, a farbaju se i u lukovini i koprivi. Crveno jaje simbolizuje život i zdravlje i stavlja se u uskršnji kolač koji zovu "kolak dopašć".

Dečji radovi Uoči praznika polaznici škole za edukaciju talenata, koja radi pri Udruženju umetnika Srbije u Jagodini, radili su dekoraciju drvenih uskršnjih jaja. Škola postoji godinu dana i mališani su sada imali priliku da prvi put primene stečena znanja i umeća.   Radovi mališana - Što se tiče motiva, radili smo više apstrakciju, a ne baš uskršnje motive. Tačnije, deca su radila u  postmodernističkom stilu. Najviše su koristili temperu, štras, šljokice i trakice koje su lepili, a ove tehnike kombinovali su sa tušem i flomasterom, kojima su iscrtavali sitnije detalje.   Jaja koja su našarali naći će se na izložbi, koju ćemo organizovati posle Uskrsa - kaže za "Vesti" Nataša Krstić, profesor likovne kulture u OŠ "17. oktobar".

- U subotu pred Uskrs kolje se prase kao žrtvena pečenica, čisti se kuća i pere veš. Pečenica se sprema i peče rano ujutru na Uskrs. Tada se puca iz puške čime se oglašava Hristovo uskrsnuće. Takođe se udara motkama po žaru, čime se izražava radost zbog uskrsnuća - navodi Aleksić.

Na sam praznik u crkvu se nosi busen zemlje sa zelenom travom, kolač, sveća, čaša vina i stabljika koprive. Vernici se zatim okreću prema suncu i gaze busen, ljušte jaja, piju vino i grizu koprivu. Molitva za zdravlje obuhvata sve ukućane koji se na ovaj način pričešćuju.

Običaj je i da se na Vaskrs mese poskurice za mrtve. One se okade kao i jelo namenjeno mrtvima, jer se veruje da oni na taj način takođe učestvuju u uskrsnuću. Jelo se odvaja za žive i za mrtve rečima "oni tamo, a mi ovde". Stariji običaji nalažu i da se deo hrane namenjen mrtvima nosi najbližem komšiji, koji na isti način uzvraća.