Nikolić naredio da se vrati orden kraljice Marije nađen u Titovom sefu
U takozvanom Titovom sefu u trezoru Narodne banke Srbije pronađeno je 30 kilograma zlata i oko 150 predmeta s dragim kamenjem porodice Karađorđević. Kako je objavio Telegraf, reč je o zlatu Kraljevine Jugoslavije i porodice Karađorđević koje je "nestalo" posle Drugog svetskog rata!
Posle puča 27. marta 1941. izvesna količina zlata Kraljevine Jugoslavije izneta je iz Beograda, a oko 40 kilograma zlata zakopano je u blizini manastira Ostrog. Međutim, komunisti su ga posle rata otkopali i odneli, o čemu postoje pisani tragovi u arhivu u koje je Telegraf imao uvid.
"Kada je otvoren Titov sef i u njemu pronađeno oko 30 kilograma zlata i preko 150 predmeta s dragim kamenjem, odmah se posumnjalo da je to zlato porodice Karađorđević. Na to je ukazivalo više predmeta koji su pronađeni u sefu, za koje se tačno zna da su pripadali Karađorđevićima, kao što je zlatni orden Kraljice Marije ukrašen brilijantima, lično njoj dodeljen", kaže sagovornik "Telegrafa".
Prema njegovim rečima, ovde je reč uglavnom o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi. Da je zlato koje je pronađeno u sefu Broza zaista blago dinastije Karađorđević govori i odluka predsednik Srbije Tomislava Nikolića da vrati orden kraljice Marije porodici. Orden će se na njenoj sahrani u Oplencu 26. maja naći ispred kovčega s njenim zemniim ostacima.
Takvu odluku predsednika saopštio je njegov savetnik Oliver Antić na dočeku zemnih ostataka kraljice Marije u Dvoru.
Advokat Jovanke Broz, Toma Fila, kaže da sve dok ne stigne zvanična izjava tročlane komisije šta je zapravo pronađeno u Titovom sefu, biće nagađanja. Fila dodaje da zlato i "Karađorđevićeva zvezda" sigurno nisu njegove lične zaostavštine.
"Sačekajmo zvanične izveštaje komisije, da zaista vidimo šta se nalazi u tom sefu. Čuo sam da je nađena izvesna količina zlata, kao i Karađorđeva zvezda, što sigurno nije lična zaostavština Josipa Broza. Vrlo je moguće da ono pripada ili državi ili porodici Karađorđević", rekao je Fila i pozvao nadležne da što pre izađu u javnost s tačnim podacima šta je pronađeno u sefu.
Član Krunskog saveta Dragomir Acović očekuje da će porodica Karađorđević legitimno podneti zahtev za potraživanje otete dedovine koja se zatekla kod Broza.
"Verujem da će i prestolonaslednik da reaguje, jer on, kao i drugi potomci kralja Aleksandra Prvog, ima pravo da potražuje otetu dedovinu, koja se zatekla kod Broza. Ta imovina ne može da pripadne Brozovim potomcima. Ako oni tvrde da je i to njihovo nasledstvo i ako su nezadovoljni što sad nisu prisustvovali otvaranju trezora, pitam se da li su Titovi naslednici bili prisutni kad je Tito prisvajao tuđe", navodi Acović.
Osim toga, dodaje on, ovo otkriće otvara i novo pitanje: kad će biti otpečaćeni džakovi, sada takođe u državnom posedu, koji se vode kao zaostavština Karađorđevića i za koje Vlada Srbije još nije dala saglasnost da se otvore.
Dragocenosti i novac koji su zatečeni u Brozovom posedu na dan njegove smrti 1980, po odluci tadašnjeg Predsedništva SFRJ, dve godine kasnije su popisani i pohranjeni u trezor Narodne banke. Prema informaciji koja je 28. juna 1982. dostavljena Predsedništvu SFRJ, na spisku zaostavštine nađene u Titovom posedu, koja je predata Narodnoj banci Jugoslavije, nalaze se: zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg, 2.663 velikih i malih zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević (149 komada). Na spisku su još odlikovanja porodice Krađorđević, numizmatički novac, posuđe od srebra sa pozlatom, sitni predmeti manje vrednosti i devize (oko 26.000 dolara i 36.000 nemačkih maraka) i oko pet miliona dinara.
