Deca i danas nestaju iz porodilišta!
Vest da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio Srbiji da plati roditeljima koji su izgubili navodno umrle bebe posle porođaja, ako se ustanovi da je bila reč o trgovini decom, odjeknula je u u javnosti poput bombe.
Više od 3.000 parova čije su bebe nestale na putu od porodilišta do groblja nada se da će presuda iz Strazbura naterati državu da promeni zakone i tako otkrije istinu o “bebi aferi“.
Prva presuda iz Strazbura stigla je na ime Zorice Jovanović, koja se porodila 1983. u bolnici u Ćupriji, a tri dana kasnije saopšteno joj je da je njen sin umro. Nisu joj pokazali telo, nisu joj dozvolili da sahrani bebu, pa je Zorica kucala na sva vrata ne bi li isterala istinu na čistac. Na kraju, kakvo-takvo zadovoljenje pravde pristiglo je iz Strazbura.
Bez dokaza o smrti
Porodice koje su pod čudnim okolnostima ostale bez dece sumnjaju da su njihove bebe zaista umrle, jer im niko nije dostavio potvrdu o smrti i obdukcioni nalaz.
Unesrećeni roditelji nisu pozvani da identifikuju telo, niti im je dozvoljeno da sahrane svoju bebu po verskim običajima. Ono što bi se u svakoj normalnoj zemlji podrazumevalo - dobijanje čistih i jasnih dokumenata iz bolnice i matičnih službi - u Srbiji je postalo nepremostiva prepreka. Stoga nije ni čudo što mnogi roditelji veruju da njihova deca nisu umrla i da država, zapravo, prikriva vlastiti organizovani kriminal koji je započeo još u Titovo vreme, a traje i danas!
- Sve naše priče su slične: rodile smo živu i zdravu decu koja su za dan-dva navodno umrla i nismo mogli da ih preuzmemo - kaže za smedia.rs Rada Pantelić iz “Beogradske grupe“, koja je sedamdesetih godina ostala bez muškog deteta u “bebi aferi“. - Pre 12 godina pokrenuli smo priču o nestanku beba. Iako je u početku sve delovalo kao scenario za film, ispostavilo se da “bebi afera“ nije bez osnova. Ono što, međutim, zabrinjava je činjenica da deca i danas na čudan način “nestaju“ iz porodilišta!
“Policija nije uradila ništa“
Sagovornica portala smedia.rs objašnjava da je od 2001.godine do danas država uradila mnogo toga da nestanak beba iz porodilišta bude “papirološki pokriven“. Ali, ono što je trebalo da urade policija i tužilaštvo povodom starih slučajeva je izostalo.
Prvi javni slučaj - greškaOtkako je “bebi afera“ osvanula u javnosti, putem medija oglašavali su se roditelji koji su tvrdili da su pronašli svoju decu nestalu iz porodilišta. |
Na inicijativu poslaničke grupe SPS-a, u leto 2005. formiran je Anketni odbor koji je trebalo da ustanovi da li je u Srbiji bilo krađe beba. Članovi Anketnog odbora predložili su niz mera koje je trebalo da sprovedu ministarstva policije, pravosuđa i zdravlja. Njihov zadatak bio je da, svako u svom domenu, traga za dodatnim informacijama koje bi rasvetlile aferu. Međutim, do željenih rezultata nije došlo.
- Radna grupa MUP-a dostavila nam je izveštaj o radu posle 16 meseci zakašnjenja, i to pošto smo se obratili Rodoljubu Šabiću - navodi Pantelić. - Ali, u tom izveštaju nije bilo ničega! Oni su naveli podatke do kojih smo mi, godinama tragajući, došli; nisu otišli ni makac dalje!
Po dobijanju prve presude iz Strazbura u vezi sa “bebi aferom“, poslanici u Skupštini najavili su da će biti formirana nova radna grupa koja će pomoći roditeljima da dođu do istine o svojoj deci. Na čelu tog tela biće poslanica Nove Srbije Dubravka Filipovska.
Roditelji koji decenijama tragaju za istinom o svojoj deci koja su, kako kažu, nestala na putu od porodilišta do groblja, apeluju da je neophodna promena zakona.
- Sve dok iz Krivičnog zakona ne bude uklonjena stavka o zastarenju ovog krivičnog dela, do istine nećemo doći - poručuju predstavnici “Beogradske grupe“.
