Slučajevi nestale dece i dalje nerešeni: Država neće da traži bebe
Slučajevi nestalih beba, kojih prema podacima Udruženja roditelja ove dece ima između šest i 10.000 hiljada, ni posle više od 50 godina nisu rešeni. Krađa novorođenčadi došla je i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Ni njihova presuda kojom je Srbiji naloženo da pronađe način za rešavanje ovih slučajeva nije urodila plodom.
Komitet ministara je od 19. do 21. septembra analizirao koliko se sprovode presude Evropskog suda. Tu se našla i presuda doneta po tužbi Zorice Jovanović iz marta 2013. godine kojom je utvrđeno da joj nisu pružene informacije o sudbini njenog sina koji je navodno preminuo u porodilištu 1983. godine.
Evropski sud je tada zaključio da "odgovorna država mora do 9. septembra 2014. da donese sve odgovarajuće mere, najbolje putem leks specijalisa, kako bi se obezbedilo uspostavljanje mehanizma za pružanje pojedinačnog pravnog leka svim roditeljima u sličnim situacijama".
Međutim, Komitet je ponovo izrazio zabrinutost što uprkos svim apelima na vlast nacrt zakona o ovim slučajevima još uvek nije usvojen.
Sud na strani roditelja
Zorica Jovanović iz Batočine je prva žena iz Srbije koja je na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu uspela da opravda sumnje da je njen sin, rođen i navodno ukraden 1983. godine i dalje živ. Podaci o njegovoj smrti nigde nisu zavedeni ni danas. Ona je u Strazburu navela da država izbegava da joj pruži informacije o rođenom detetu i da je njen sin dat na usvajanje i živ, dok se država branila zastarelošću celog slučaja. Sud je stao na njenu stranu i naredio da se Zorici u roku od tri meseca isplati 10.000 evra naknade, kao i 1.800 evra za troškove advokata, kao i da država mora da pronađe način da reši sve slučajeve.
- Podsećajući na bezuslovnu obavezu Srbije prema Članu 46 Konvencije da se pridržava presuda Evropskog suda, Komitet poziva vlasti da preduzmu sve potrebne korake kako bi obezbedile da se zakonodavni proces privede kraju kao pitanje od najvišeg prioriteta - navodi se u saopštenju komiteta. U decembru 2017. godine ovaj slučaj nestalih beba će biti ponovo razmatran.
Pravni zastupnik roditelja, advokat Danilo Ćurčić ističe da pomaka nema već godinama.
- Zakon koji je predložen nije ono što odgovara situaciji. Roditelji su veoma nezadovoljni predloženim nacrtom, jer on ne pruža dovoljno mogućnosti za istragu. Taj nacrt predviđa proceduru u vanparničnom postupku. Ideja je bila da se isplati odšteta zato što roditelji ne mogu da saznaju istinu o sudbini svoje dece i da se na tome sve završi - objašnjava
Ćurčić.
Krivci neće odgovarati
- Sporno je pitanje krivične odgovornosti. Prepreka je što Ustav ne dozvoljava nikakvu vrstu krivične odgovornosti pedeset godina posle počinjenog dela. To nije opcija koja je na stolu. Apsolutno je nemoguće da krivične odgovornosti bude, jer bi to bila potpuna negacija pravne sigurnosti u našoj zemlji. Ne može se doneti nikakav zakon koji bi mogao da omogući retroaktivnost krivičnog dela. Zastarelost ne postoji, na primer, kod ratnih zločina, ali u ovom slučaju nije tako - objasnio je Danilo Ćurčić.
On ističe da roditelji žele da zakon omogući istinu, a ne odštetu.
- Ministarstvo nema nikakvu ambiciju da radi ozbiljnije na tome. Tri godine je prošlo od isteka roka za izvršenje presude iz Strazbura i za to vreme mi smo imali samo nekoliko sastanaka na kojima se raspravljalo o modalitetima za rešavanje ovog problema. U poslednjih godinu dana nije bilo nijednog sastanka - kaže za "Vesti" Ćurčić.
On ističe da predlog zakona koji je profesorka pravnog fakulteta Vesna Rakić-Vodenilić napravila na molbu roditelja nestalih beba nije dobio nikakav odgovor od strane vlade.
- To je model koji bi utvrdio mehanizme tranzicione pravde, utvrđivanje činjenica o događajima. Takođe, moglo bi sve da se reši kroz komisiju koja bi pod lupom javnosti utvrdila šta se dogodilo - objašnjava Ćurčić.
Iz Udruženja roditelja nestalih beba kažu da pomaka nema jer je preovladao strah da iz afere ukradenih beba ne isplivaju "ugledna imena i prezimena".
- Uveren sam da taj strah i dalje postoji, jer ako javno iznesemo toliko dokaza da je bolnica zaista učestvovala u ovom genocidu - a nazivam ga genocidom, jer brojke prelaze sve limite - da bi to bio skandal nesagledivih posledica po kredibilitet i ugled zdravstvenih ustanova u Srbiji - rekao je Vladimir Čičarević iz Udruženja.
