Zemunski klan: Vladari života i smrti

Pukovnik policije Mile Novaković, koji je učestvovao u razotkrivanju najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji, u knjizi "Otmice zemunskog klana" do detalja opisuje kako su odredi smrti zemunskog klana uz pomoć Milorada Ulemeka Legije sejali teror po ulicama Srbije od 2000. do 2003. godine.

Zemunci sejali strah i trepet

Za ovo kratko vreme uspeli su da kidnapuju 10 i ubiju nekoliko desetina ljudi. Država je shvatila da je u problemu tek nakon otmice Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, i Stefana Živojinovića, sina Slobodana Bobe Živojinovića i Lepe Brene. Tek tada se pokazalo da je reč o zapravo najjačoj kriminalnoj organizaciji u Evropi. Otmicama su zaradili 20 miliona maraka, a taj novac ulagali u drogu od koje su zaradili na stotine miliona. Mozak klana bili su Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum i Legija. Njih trojica su bila oni koji su odlučivali o životu i smrti u Srbiji.

Najmoćniji srpski biznismen Miroslav Mišković otet je 9. aprila 2001. godine na Novom Beogradu. Otmičari su preprečili put automobilu kojim je Mišković išao na posao. Četvorica kidnapera sa fantomkama i automatskim puškama izvukla su Miškovića iz automobila, a vozača Dragana Krstića ubacila u gepek. To je sve sa prozora video stanar obližnje zgrade i obavestio policiju. Posle oslobađanja iz ruku otmičara Mišković je opisao šta mu se dešavalo.

- Oči su mi oblepili širokom selotejp trakom i vozili smo se u nepoznatom pravcu. Prebacili su me u drugo vozilo i putovali smo 20 do 25 minuta. Osetio sam onda da idemo po zemljanom putu. Stali smo, izašao sam u neko blato. Zatim su me uveli u neku prostoriju gde sam morao da se spustim stepeništem - izjavio je Mišković.

Cena Miškovićeve slobode iznosila je pet miliona maraka.

Slobodan i Brena isplatili kidnapere

 

- Porodica i prijatelji Miškovića nisu hteli da sarađuju sa policijom. Šta smo mogli tu da radimo? Do uveče je novac sakupljen - kaže Novaković.

Iako se nije mešala, policija je snimala razgovore otmičara sa Miškovićevim ljudima. Dogovor je bio da se novac preda na autoputu.

- Mi nismo hteli da se mešamo, jer kako da kvarimo njihov dogovor pa da čovek pogine. Spasojevića smo pratili dok je nosio novac, ali su nas primetili i zapretili da će ubiti Miškovića - dodaje Novaković.

Tada nastupa najdramatičniji momenat otmice u kojem učestvuje i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović.

- Otmičari teraju Miškovića da zove Mihajlovića, kome kaže: "Ljudi, sklonite se, ovo sam ja dogovorio, šta se vi mešate i kvarite. Daćemo im šta traže" - priča dramatične događaje Novaković.

Policijske tajne: Mile Novaković

 

U otmicama porodice i kidnapovani obično razmišljaju samo kako da se spasu, pa zbog toga i ne žele da sarađuju sa policijom. Neke otmice se nikada ne rasvetle. Takav je bio slučaj otmice tada maloletnog Stefana Živojinovića.

- Oteli su Stefana dok je na rolerima išao u školu na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Zvali su Bobu i rekli mu da je otet, da ode na Studentski trg i iza nekog kontejnera uzme pismo, u kojem ga čekaju poruka i kartica mobilnog telefona. On je prvo mislio da je šala, ali je ubrzo shvatio da nije - prepričava detalje otmice Novaković.

Kidnaperi su tražili da prvo sakupe novac za otkup, a onda da se na jednoj od tri
radio-stanice koje su otmičari odredili pusti reklama za neke poslovne partnere. To je bio znak da može da se obavi razmena.

- Stefan je pušten dan posle predaje para. Otmičari su ga odveli na Kalemegdan, rekli mu da sedne na klupu i da će uskoro doći roditelji po njega. Tako je oslobođen - završava Novaković.

Policija u Srbiji, ali i u svetu, vrlo retko upada na mesto gde otmičari drže žrtvu. Zato, što se uvek prvo razmišlja o životu otetog, da ga kidnaperi ne ubiju.

- Ko će ti opravdati akciju ako ga ubiju. Posle će svi pitati što niste pustili, mi smo hteli da platimo. Uspeli smo bez otkupa da spasemo trgovca Duška Krstovića iz Golubovca. Porodica je sarađivala sa policijom, jer nisu hteli da daju pare - kaže Novaković.