"Jedina srpska šansa je Koštunica"
Haški optuženik Radovan Karadžić je tokom skoro petnaestogodišnjeg skrivanja i bežanja od odlaska u Hag imao redovnu korespodenciju sa svojim prijateljima, političkim istomišljenicima u Srbiji, a u pismima koje im je slao iznosio je svoje komentare, mišljenja o aktuelnim političkim prilikama u Republici Srpskoj, Srbiji, ali i međunarodnoj politici.
Tako u pismu, do kojeg je došla “Slobodna Bosna”, a koji je sa nepoznate lokacije uputio svom ratnom savetniku Jovanu Zametici u Beograd, 9. aprila 2001, Karadžić komentariše “petooktobarsku promenu vlasti u Srbiji”, pad režima Slobodana Miloševića i dolazak na vlast DOS-a:
“Neshvatljivo mi je kako povodom Slobodanovog pada trijumfuje toliko različitih grupa i pojedinaca”, piše Karadžić u pismu Zametici i nastavlja: “Poznate su nam užasne greške ranijih vlasti od kojih su najveće one prema zapadnim Srbima. Njihovo nazadovanje i počinje Vensovim planom za Krajinu i prihvatanjem parcijalnih i provizornih rešenja (bez celovitog rešenja za sve, uključujući i Kosmet), pa prihvatanjem planova za BiH protiv naše volje, napuštanjem Kosmeta u jesen ’98. godine Zapad je osetio da će na kraju dobiti sve na čemu bude istrajavao".
"Ali naša najveća greška je što nisu stvorene prilike za nacionalno pomirenje i proširenje koalicione osnove vlasti na one DOS-ove stranke koje su normalne i patriotske. Tako se desilo da su u koaliciji jedan Čanak i jedan Koštunica”…
Karadžić u nastavku pisma gotovo vizionarski očajava nad skorom budućnošću Srbije:
“Užasno je i to što će pizma malih stranaka i malih ličnosti ponovo zagaditi političku scenu Srbije, a Slobodanova sudbina će visiti nad narodom kao stalan izvor stida, jači nego njegova vlast. A vreme stida će doći uskoro. Jedina nada je Koštunica i oni koje on može okupiti oko sebe. Nije mi jasno šta će Evropa Srbiji, ako Srbija izgubi dostojanstvo, a šta će Evropi Srbija bez dostojanstva. Da li iko u Evropi o tome vodi računa, kad već u Srbiji mnogi ne vode?”
