Miris paljevine i danas guši Srbe
Sve je počelo vešću prištinskih medija da su Srbi oterali trojicu albanskih dečaka u smrt. U kampanji koja je trajala do kasno u noć 16. marta 2004. ponavljalo se ono to će se ubrzo ispostaviti kao laž - a to je da su srpski mladići psima naterali šestoricu albanskih dečaka iz sela Čabra kraj Zubinog Potoka u nabujali Ibar, gde su se trojica udavila. Sutradan, Srbi su doživeli pogrom, strahovit talas nasilja koji se pamti kao Kristalna noć na Kosovu. Ubijeno je 19 osoba - osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali.
Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 Srba i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima. Proterano je 4.012 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira.
Repriza četiri godine kasnijeOnima koji žive u Kosovskoj Mitrovici u ružnom sećanju ostao je još jedan 17. mart, onaj iz 2008. godine.
|
- U sećanju mojih komšija, rođaka, prijatelja potisnut je onaj strah od zvuka sirena koje su oglašavale dolazak aviona 1999. Ali sablazan 17. marta 2004, miris paljevina pomešan sa mirisom straha i smrti još osećamo u svojim nozdrvama. Kao da je bilo juče - kaže Ivan Miljković, meštanin Gračanice.
Da im se nešto crno sprema, Srbi koji žive nadomak Prištine slutili su još 15. marta kada je u Čaglavici ranjen dečak Jovica Ivić i u teškom stanju prenesen u bolnicu u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.
- Jutro je bilo nekako tiho, kao kada se more umiri pred buru. Na lokalnom radiju se svakih pet minuta čitalo obaveštenje o protesnom skupu u Čaglavici zbog ranjavanja Joce. Dok smo sa skupa pozivali na zaštitu Srba, počelo je komešanje, jer je neko preneo vest da je više hiljada Albanaca krenulo put Čaglavice, da su probili kordon. Kao po komandi, krenuli smo im u susret - seća se Ivan.
Glavni put koji vodi iz Prištine je već bio blokiran, Kforovi transporteri su im preprečili put, a odmah iza su bili Srbi na barikadama.
- Odjednom se pojavila masa Albanaca, prišli su nam tako brzo i blizu da su nam videli i lica. Prvi kordon specijalaca ih je zaustavio. Uzvikivali su i potiskivali kordon dok nisu došli do borbenih vozila. Tada su preskočili zaštitnu ogradu i jurnuli ka srpskim kućama. To je bio početak haosa. Odjekuju pucnji, prolama se prasak jer je neko bacio bombu. Ubrzo je zapaljenja prva kuća, druga, pa treća. Gust crni dim prekrio je nebo. Grupa Srba izvlači ljude iz zapaljenih kuća. Čuju se jecaji i plač. I svi osećamo strah - kazuje Ivan.
Sakriveni u plastu senaIvan Miljković priča da je posle napada na Čaglavicu velika grupa Albanaca iz naselja Ajvalija krenula ka Gračanici. |
Dušan Radaković iz Kosovske Mitrovice ni sumnjao nije kakav će biti 17. mart.
- Baš tog dana sam oko 11 sati prelazio glavni most na Ibru. Nosio sam novu crvenu jaknu i farmerice. Na mostu me je sačekalo oko 200 ljudi koji su uzvikivali čudne parole i mahali zastavama Albanije. Bio sam među prvih desetak Srba koji su sačekali tu masu na početku Ibarskog mosta. Sećam se deke i bake koji su sedeli na Trgu Braće Milić odmah pored mosta, pa dohvatili stare mačuge da se biju sa masom koja je navirala preko mosta.
- Dok je trajao prvi talas batinjanja, sakupio se veliki broj Srba i sa kamenicama i palicama su krenuli na kalašnjikove i pištolje. Sećam se da sam skoro 200 metara puzio Kolašinskom ulicom da bih sačuvao živu glavu. Pocepao sam jaknu i farmerke i sačuvao glavu. Dosta mojih drugara je bilo povređeno i ranjeno - seća se Dušan.
