Miris paljevine i danas guši Srbe

Devet godina od martovskog pogroma na Kosmetu

 

Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 Srba i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima. Proterano je 4.012 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira.

- U sećanju mojih komšija, rođaka, prijatelja potisnut je onaj strah od zvuka sirena koje su oglašavale dolazak aviona 1999. Ali sablazan 17. marta 2004, miris paljevina pomešan sa mirisom straha i smrti još osećamo u svojim nozdrvama. Kao da je bilo juče - kaže Ivan Miljković, meštanin Gračanice.

Da im se nešto crno sprema, Srbi koji žive nadomak Prištine slutili su još 15. marta kada je u Čaglavici ranjen dečak Jovica Ivić i u teškom stanju prenesen u bolnicu u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.

- Jutro je bilo nekako tiho, kao kada se more umiri pred buru. Na lokalnom radiju se svakih pet minuta čitalo obaveštenje o protesnom skupu u Čaglavici zbog ranjavanja Joce. Dok smo sa skupa pozivali na zaštitu Srba, počelo je komešanje, jer je neko preneo vest da je više hiljada Albanaca krenulo put Čaglavice, da su probili kordon. Kao po komandi, krenuli smo im u susret - seća se Ivan.

Glavni put koji vodi iz Prištine je već bio blokiran, Kforovi transporteri su im preprečili put, a odmah iza su bili Srbi na barikadama.

Ništa im nije sveto: Na meti Šiptara bile srpske crkve i manastiri

 

- Odjednom se pojavila masa Albanaca, prišli su nam tako brzo i blizu da su nam videli i lica. Prvi kordon specijalaca ih je zaustavio. Uzvikivali su i potiskivali kordon dok nisu došli do borbenih vozila. Tada su preskočili zaštitnu ogradu i jurnuli ka srpskim kućama. To je bio početak haosa. Odjekuju pucnji, prolama se prasak jer je neko bacio bombu. Ubrzo je zapaljenja prva kuća, druga, pa treća. Gust crni dim prekrio je nebo. Grupa Srba izvlači ljude iz zapaljenih kuća. Čuju se jecaji i plač. I svi osećamo strah - kazuje Ivan.

Dušan Radaković iz Kosovske Mitrovice ni sumnjao nije kakav će biti 17. mart.
- Baš tog dana sam oko 11 sati prelazio glavni most na Ibru. Nosio sam novu crvenu jaknu i farmerice. Na mostu me je sačekalo oko 200 ljudi koji su uzvikivali čudne parole i mahali zastavama Albanije. Bio sam među prvih desetak Srba koji su sačekali tu masu na početku Ibarskog mosta. Sećam se deke i bake koji su sedeli na Trgu Braće Milić odmah pored mosta, pa dohvatili stare mačuge da se biju sa masom koja je navirala preko mosta.

- Dok je trajao prvi talas batinjanja, sakupio se veliki broj Srba i sa kamenicama i palicama su krenuli na kalašnjikove i pištolje. Sećam se da sam skoro 200 metara puzio Kolašinskom ulicom da bih sačuvao živu glavu. Pocepao sam jaknu i farmerke i sačuvao glavu. Dosta mojih drugara je bilo povređeno i ranjeno - seća se Dušan.