Brak na prvi pogled
Pade i nama kamen sa srca, oženismo, konačno, našeg Iliju, a strepeli smo i čekali godinama, mislili smo neće se oženiti ili će zbog mlade, poput stotina mladića iz ovog kraja, otići u grad. A grad je za nas neizvesnost. Snajka Vesna nam je kao vila, pametna i lepa, ali najvažnije je da bude dobra našem Iliji, a i on njoj - ovako priča ponosna svekrva Vida Jelić, posle tri dana veselja u kome je učestvovalo celo selo Debelja kod Nove Varoši, zabito selo podno Javora, koja je ženidbu svog sina Ilija sa strepnjom čekala punih 16 godina.
- Do 20. nisam brinula, a kada je ostao na selu i stasao za ženidbu počele su i brige. Imamo veliko domaćinstvo, dve kuće, ogromno stado krava i ovaca i svu mehanizaciju, valjalo je da Ilija ostane na selu i nastavi porodičnu tradiciju, ali, iako je zdrav i naočit, pametan i dobro situiran, odmah nam je postalo jasno da će ženidba biti problem, jer je naše devojke uhvatila neka čudna moda, svaka hoće u grad, makar tamo i sudove prala, samo da je što dalje od sela - priča Vida.
- Nijedna Iliji nije nalazila manu, samo su tražile da ostavi Debelju i da sa njom pođe u grad. Čim bi izašle sa takvom idejom, veza bi odmah pucala, jer se Iliji odavde nije išlo, čekao je dugo pravu priliku i dočekao.
Svoju životnu saputnicu Ilija Jelić je upoznao uoči Nove godine, u porodici Pejanović iz okoline Sjenice, gde je Vesna Stajkić, Srpkinja iz Albanije, rođena u Vraki kod Skadra, bila u gostima kod svoje sestre Dragane, koja se pre dve godine ovde udala.
- Odmah smo se dopali jedno drugom, a Vesni sam dao do znanja da sam seljak, da živim u ne baš pristupačnom selu, da je moje opredeljenje poljoprivreda i da ne nameravam nikuda da idem. Bila je oduševljena, odmah mi je rekla da voli selo, da joj nikakav posao nije stran i težak i da ne bi imala ništa protiv da i ona iz Albanije dođe u naše krajeve - naglašava Ilija i u šali kaže da je Vesna brzo shvatila da se nameračila na dobrog domaćina.
- Razmišljao sam i ranije da se, kad ne mogu Srpkinjom iz mog kraja, oženim Albankom, puno ih je došlo na Pešter i u Starovlaški kraj, sve su se pokazale kao dobre supruge, majke, snajke i domaćice. Kad sam saznao da je Vesna Srpkinja i da su njeni u Albaniji i u vreme Envera Hodže sačuvali svoje korene, nisam ni trenutka razmišljao. Pre veridbe je sledila još jedna provera, iz Skadra su došli Vesnini roditelji i rođaci da vide sa kim će i od čega njihova ćerka živeti. Obradovali su se kada su u toru videli 45 goveda i 100 ovaca, naši bi od svega toga odmah pobegli - uveren je novopečeni muž sa Javora.
Potom je sve išlo brzo i lako, najpre je "delegacija" iz Debelje otišla na prosidbu u Albaniju, u Vraki su ih domaćinski dočekali, a odmah potom i pozvali da sa svatovima dođu po Vesnu.
- Odlično sam se snašla, solidno razumem srpski, moji su me i u vreme najžešćeg progona Srba u Albaniji učili da čuvam svoju veru i naciju i, koliko se u to vreme moglo, i svoj jezik. Otkad je to dozvoljeno išla sam i na časove srpskog - priča snajka Vesna.
Ilija i Vesna planiraju da se venčaju u manastiru Dubnica, građansko venčanje moraće da sačeka sve potrebne papire. Pravu i veliku svadbu planiraju za leto u katunima, gde prostora za šatore i kolo ima do mile volje. Broj zvanica biće neograničen.
Trista porodica
Pilo se i lilo
Voda iz cisterni
Venčanje preko veze
|