Ovako DS vidi put izlaska iz krize
Demokratska stranka (DS) predstavila je u Beogradu nacrt plana za izlazak Srbije iz krize, čiji su prioriteti, kako je rečeno, obrazovanje i izgradnja infrastrukture.
Koordinator Centra resornih odbora DS Božidar Đelić rekao je na konferenciji za novinare da DS očekuje izbore ove godine i da se za njih sprema jer, kako je naveo, aktuelna vlada nema kapacitet da reši probleme sa kojima se suočava.
Đelić: Podržavamo dijalog Beograda i PrištineGovoreći o spoljnoj politici, Đelić je rekao da DS podržava dijalog Srbije i Kosova u Briselu, kao i da smatra da je članstvo u Evropskoj uniji prioritet, ali da na njega gleda kao na sredstvo, a ne krajnji cilj. |
"Evidentna je apatija, sve veći broj građana ne vidi izlaz. Cene rastu, a plate i penzije stagniraju. Ugrožena je i bezbednost hrane", rekao je Đelić i ukazao da nema priliva ni stranih investicija za koje je kazao da će ove godine biti "na rekordno niskom nivou".
Predstavljajući plan DS-ove "vlade u senci" za izlazak iz krize, Đelić je rekao da su ulaganje u obrazovanje i izgradnja infrastrukture preduslovi za razvoj privrede, a kao ključne oblasti naveo poljoprivredu, prehrambenu industriju, energetiku i informacione tehnologije.
"Pozivamo građane da pogledaju plan (na sajtu DS) i pošalju svoje mišljenje. Neka kritikuju, ali neka i predlažu", rekao je Đelić na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao i predsednik stranke Dragan Đilas i predsednici resornih odbora za izradu programa izlaska zemlje iz krize, među kojima su Milica Delević i Miodrag Stojković.
Đelić je rekao da se DS zalaža da, posle temeljnih priprema, u Srbiju bude uveden fiksni kurs dinara jer će zemlja kada bude ušla u EU u jednom momentu morati da prihvati evro kao svoju valutu.
Među merama za izlazak Srbije iz krize, koje će 17. marta razmatrati i radna skupština Demokratske stranke, navedena je i podrška od po 50 miliona evra vodećim gradovima u Srbiji kako bi se razvili u regionalne ekonomske centre.
Predlaže se i smanjenje opterećenja na lične dohotke na 50 odsto neto plate i povećanje oporezivanja bogatih, kao i obezbeđenje posla kroz javne radove i investicije za jednu osobu u porodicama u kojima niko ne radi. Sadašnje opterećenje na lične dohotke je oko 60 odsto.
