Prokletstvo srpskih velikana (1): Bagerom na istoriju
Na spomen-ploči na jednoj kući u Beču piše na nemačkom i srpskom jeziku: "Ovde je živeo, radio i umro Vuk Stefanović Karadžić, tvorac srpskog književnog jezika i literature", a Vuku je podignut i bronzani spomenik u delu grada oko Landštrasea, gde je Vuk godinama boravio. U samom centru Beča je i zgrada u kojoj je živeo Dositej Obradović, takođe obeležena spomen-pločom. S druge strane, Vukova kuća u Tršiću se urušavala punih 30 godina dok joj 2008. nisu promenili krov.
Rodna kuća jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata Stepe Stepanovića, pobednika Cerske i Kolubarske bitke, u Beogradu je već 15 godina zatvorena. U zdanje sagrađeno polovinom 19. veka navraćaju samo meštani da bi okrečili trošni kućerak, pokosili travu u dvorištu, popravljali ogradu. Kišnica uporno prodire kroz crep u srce kuće, a bez ovlašćenja niko ne sme da je popravi. Opština Voždovac zarekla se i da će Stepina rodna kuća u Kumodražu, koja je podignuta u 19. veku, uskoro postati muzej s letnjom pozornicom u dvorištu. Da li će reč održati, znaćemo sledeće godine kad se proslavlja 100 godina Kolubarske i Cerske bitke.
Kuća u kojoj je pesnik i slikar Đura Jakšić stanovao dve godine, dok je predavao crtanje i krasnopis u kragujevačkoj gimnaziji, biće srušena, a na njenom mestu naći će se saobraćajnica. Prvo se pričalo da će tu nići replika kuće, potom stambeno-poslovni objekat, a najnoviji plan je - ulica. Kuća u kojoj je dve godine proveo rodonačelnik socijalističkog pokreta u Srbiji Svetozar Marković nije srušena, ali je uprava Narodnog muzeja iz dvorišta uklonila njegovu bistu, a kući promenila ime.
Danas se posetiocima nudi kao kuća "prote Miloja Barjaktarevića", a on je bio Markovićev sledbenik, pa ga je tako i primio na stan. Porodična kuća akademika Dragoslava Srejovića u kojoj je živeo do polaska na fakultet srušena je, a tu je nikao stambeno-poslovni kompleks. Na ulazu u zgradu danas stoji samo gipsana figura poznatog lepenka, simbola nalazišta Lepenski vir, čijim iskopavanjem je rukovodio Srejović. Većina prolaznika ne zna ni šta je lepenko, a kamoli da je Srejović otkrio Lepenski vir.
Kuće najpoznatijih Novosađana propadaju već decenijama jer država ne brine o njima. Zakon o kulturnim dobrima nije se menjao 18 godina. Po tom zakonu, rekonstrukciju kuća trebalo bi da plate vlasnici. Neki nemaju novca, a drugi imaju preča posla. U jednoj od najzapuštenijih kuća u samom centru Novog Sada u 19. veku je bila kultna kafana Bela lađa, u kojoj je i sam Svetozar Miletić imao sto.
Veruje se da je baš tu skovan izraz "srpska Atina". U novosadskoj ulici Zlatne grede komšije su bili Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Marković, Đura Daničić... U istoj kući u Dunavskoj ulici živeli su Jaša Tomić i Svetozar Miletić, ali ništa ne ukazuje da je na ovim mestima stvarana istorija Novog Sada. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da o postavljanu spomen-ploče odlučuje gradska vlast i tu se sve završava.
Retko ko zna da je kuća u Kisačkoj 20 u Novom Sadu pripadala ocu Mileve Marić. Godinama se već pominje da bi kuća trebalo da bude pretvorena u muzej, ali su 2005. hteli da je sruše. Dragiša Marić, rođak Mileve Marić iz Kaća, kaže za "Vesti" da je on tada pisao premijeru Vojislavu Koštunici.
Imigranti i HitlerU Hitlerovoj rodnoj kući u gradu Braunau u Austriji do pre godinu dana bila je radionica za ljude sa mentalnim poremećajima. Neko vreme ona je služila kao biblioteka, zatim kao banka, a onda je tu bila čak i škola. Gradonačelnik je predlagao da kuću obnove i pretvore u stambeni objekat, ali su opozicione partije tražile da se proda. Komunistička partija Rusije saopštila je krajem prošle godine da želi da sakupi dva miliona evra i kupi ovo zdanje, što je podržao poslanik Jedinstvene Rusije Franc Klincevič. On je rekao da je treba kupiti i odmah srušiti, jer sve što ima veze sa fašizmom treba da bude uništeno. Pre mesec dana kuća je ponuđena za iznajmljivanje humanitarnoj ogranizaciji koja pomaže imigrantima. |
- Za nekoliko dana kuća je proglašena spomenikom kulture. Ima 300 kvadrata i 15-ak stanova, gde žive sustanari naseljeni još posle Drugog rata, ima tamo sada 50 duša. Izgrađena je 1907. godine u neobaroknom stilu, a nalazi se na imanju od 27 ari, pa u tu sad nikli i divlji objekti. Bila je pre dve godine i ostavinska rasprava posle smrti Milevinog unuka Bernarda Ajnštajna, ali je to pravo vrzino kolo. Kad je Milevin sin Hans Albert svojevremeno došao na ostavinsku raspravu, neka budala nije shvatila da ima dva imena, pa su u gruntovnicu zapisali da je vlasnik Albert Ajnštajn! Kuća je bila pri padu, pa su nedavno stavili betonsku gredu i okrečili je. To je sve što je urađeno. Muzej još nisu napravili, a pre dve godine su lopovi skinuli bronzanu spomen-tablu i prodali je u staro gvožđe. Do danas grad nije stavio novu iako košta oko 500 evra - rezigniran je Dragiša, čiji je čukundeda bio brat dede Mileve Marić.
Ni u Hrvatskoj nije bolja slika tradicije. U Vinkovcima je prvo srušen dom prosvetitelja Matije Antuna Reljkovića, po kojemu ime nosi vinkovačka gimnazija, a prošle godine i kuća pisca Josipa Kozarca. Kuća je izgrađena u šokačkom stilu, a rušenje je zatražio vlasnik zemljišta biznismen Bosiljko Stanić, koji je obećao da će izgraditi repliku kuće. Grad je smatrao da originalna kuća nema nikakve kulturne vrednosti, iako je to tvrdilo Ministarstvo kulture.
Kad su pre 14 godina spomenik Bori Stankoviću u Vranju "nepoznati počinioci" išarali bojama, a na glavi docrtali rogove, brkove i minđuše, uobičajen izgovor je bio "napila se deca", samo nikako da zaključimo da nam je pijana i država.
