Nije brak psihijatrijska ustanova

Od početka godine u porodičnim svađama u Srbiji ubijeno je 11 žena i dvoje dece. Koordinatorka sigurnih kuća i Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević kaže da ne treba biti vrhunski matematičar, pa da se izračuna da će do kraja godine taj broj najverovatnije preći 100. U ovoj zemlji najlakše je potegnuti oružje i lišiti života ženu koja nije na vreme postavila ručak, jer odgovarajuće kazne u Srbiji nema!

Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća

 

Gde je problem?
- Način kažnjavanja je preblag, sudski postupci dugo traju, a kad se konačno završe, kazne budu smešne. U proseku pet, šest godina zatvora. Toliko u Srbiji košta ljudski život.

Koje su posledice toga?
- Šalju se loše poruke svim potencijalnim ubicama, da je to u Srbiji društveno prihvatljivo. Evo nedavno su u Novom Sadu protestovali članovi porodice devojke koja je ubijena prošle godine, a još nije ni optužnica podignuta. Dok mi ubicu dovedemo pred sud, ceo svet zaboravi šta je uradio.

Koliko žena u Srbiji trpi nasilje?
- Istraživanje koje je rađeno pre dve godine pokazalo je da svaka druga žena u ovoj zemlji doživi psihičko, a svaka treća fizičko zlostavljanje. Žene u Srbiji trpe mnogo, uglavnom u porodici. Čak 80 odsto nasilnika su partneri, muževi, bivši muževi. Ostatak otpada na očeve, braću, decu, unuke... Žene se uglavnom plaše manijaka sa ulice, a najnesigurnije su upravo u svojoj kući.

 

Kakva je situacija u Evropi i svetu?

- U Americi nije mnogo bolje. Tamo više žena strada u porodičnim obračunima, nego u automobilskim nesrećama. U Evropi je nešto drugačije. Tamo se nasilje u porodici brže i oštrije kažnjava, pa je zato i ređe.

U kom delu sveta je žena najsigurnija?
- U skandinavskim zemljama. Tamo socijalne službe i policija rade istovremeno i odmah. Ako postoje bilo kakve naznake nasilja u porodici, socijalne službe odvode decu, žene odlaze u sigurne kuće, a siledžije tamo gde im je i mesto, u zatvor. I to sve u roku od 24 sata!

Koji je razlog tolike agresije u Srbiji?
- Da znam odgovor na to pitanje, rešila bih i problem. Ne znam, čujem svašta. Te posleratni sindrom, finansijska situacija, besposlenost... Prosto to ne mogu da prihvatim, jer se ne bi krivična dela svodila samo na nesrećne žene! Moje mišljenje je da u Srbiji ima mnogo patoloških slučajeva, kojima je mesto u psihijatrijskim ustanovama, a ne u braku!

Šta bi trebalo država da uradi?
- Prvo, ne radimo ništa na edukaciji društva. Zatim nadležne institucije treba organizovati tako da se zna ko šta radi i da to radi brzo. Kad bi znali kakva ih kazna čeka, manje bi baratali oružjem.

Sigurne kuće postale su jedino skrovište zlostavljanih žena?
- Nekad pomažu porodica i prijatelji, a one žene koje nema ko da štiti dolaze kod nas. Prošle godine je samo u tri sigurne kuće u Beogradu bilo smešteno 268 žena i 242 dece. A postoji još osam sigurnih kuća u Srbiji.

Koliko mogu da ostanu pod vašim okriljem?
- Najviše pet do šest meseci. Za to vreme pokušavaju da nađu izlaz, da se odvoje od nasilnika. Neke se snađu bolje, neke lošije.

A šta onda?

- To je neizbežno pitanje. Neke uspeju da organizuju život, nađu posao, stan. Druge se vraćaju nasilniku. Evo upravo sam čula da se jedna naša štićenica vratila mužu posle nekoliko godina. Razlog su naravno finansije. Nije više imala od čega da izdržava sebe i decu. Nije mogla više da izdrži. E tu je ključ, tu država treba da pomogne!

Na koji način?
- Pa da pomogne toj ženi da nađe posao koji je solidno plaćen, da može da obezbedi sebi i deci krov nad glavom i hranu. Zato je Srbija zemlja utopija.

Koliko dugo žene trpe nasilje pre nego što potraže pomoć?
- Situacija se postepeno menja. Srećom, sve više imamo mladih žena koje brzo shvataju sa kim imaju posla. Već posle prvih batina dolaze kod nas. Ranije su žene trpele mnogo duže, valjda zbog ovdašnje kulture. Opstajale su u tim brakovima, pod svakodnevnim batinama i po 20 godina!

U kakvom su psihičkom i fizičkom stanju kad dođu u sigurnu kuću?
- Uglavnom se radi o ženama koje su sa decom izbačene na ulicu usred noći, u pidžami i kućnim papučama. Često imaju i teške povrede od batinanja. U zavisnosti od toga koliko im je život ugrožen, toliko i ostaju kod nas. Sve dok je nasilnik traži, preti i dolazi pred kuću, ostaje kod nas.

Da li se nekad desilo da neko od njih upadne u sigurnu kuću?
- Samo jednom. Pokušao je da preskoči ogradu sa ekipom svojih pomoćnika. Srećom, imamo odličan sistem sigurnosnih kamera, pa smo ga na vreme primetili i pozvali policiju. Uhapšen je i odležao je šest meseci u zatvoru.

Da li postoje neka pravila koja žena mora da poštuje dok je pod vašom zaštitom?
- Naravno. Pre nego što dođe u sigurnu kuću, žena mora da potpiše svojevrsni ugovor sa pravima i obavezama. Mora da se poštuje kućni red, jer kad imate puno žena i dece na malom prostoru, često dolazi do problema. Zato mora da se zna red. Do 22 sata moraju da se vrate u kuću, gde god da idu, jer nikad ne možemo da znamo da li se ona negde zadržala ili joj se nešto desilo. Mora da vodi računa o svojoj deci, ne može da ih ostavi i ode negde. Zato imamo u okviru kuće vrtić, koji funkcioniše potpuno isto kao i drugi vrtići, sa istim programom, čak i hranom. Vrtić radi do 15 sati, a posle toga majka mora da preuzme dete ili da zamoli nekog iz kuće da brine o njemu dok je odsutna. Obaveza je i razgovor sa psihologom, koji joj pomaže da osnaži, da postane svesna sebe i svojih mogućnosti.

Ukoliko su zaposlene, da li nastavljaju da rade dok su u sigurnoj kući?
- U početku otvaraju bolovanje, dok se strasti malo ne smire, jer je radno mesto prvo gde nasilnici pokušavaju da ih pronađu. Posle izvesnog vremena se vraćaju na posao.

Šta se dešava sa ženama koje nemaju posao?
- Pomažemo im da nađu posao u pekarama, prodavnicama, restoranima, radnjama za hemijsko čišćenje. To im daje sigurnost da mogu samostalno da nastave život.

A deca?
- Ispisujemo ih iz škola u kojima su ranije bili i upisujemo u neku od tri koje se nalaze u blizini sigurne kuće. Ako je u pitanju dete koje pohađa srednju školu, pravi se dogovor sa tim školama, da se povede posebna pažnja o njegovoj bezbednosti.