"Samo u Srbiji propadaju fabrike lekova"
Bivši predsednik Sindikata Srboleka Tomislac Grubić kaže za "Vesti" da farmaceutska industrija propada samo u Srbiji.
Kako to da se upravna zgrada Srboleka prodaje po ceni tri puta manjoj od realne?
- Pljačka Srboleka se nastavlja. Realna vrednost te zgrade je skoro 6,5 miliona evra, dok je procenjena tržišna vrednost oko 3,3 miliona evra. Sad je odbor poverilaca Srboleka odlučio da je proda za 2,3 miliona evra nekoj firmi Pavgorod iz Foče. I to samo nekoliko meseci nakon što su odbili ponudu od 3,3 miliona evra firme RSMRB iz Luksemburga!
Zašto je ta ponuda odbijena?
- Pa bila im je mala. A sad im je potaman milion evra manje.
Kako to objašnjavate?
- Pa kako drugačije nego da svime komanduje Jovica Stefanović Nini, koji je kupio i uništio Srbolek. Taj čovek je optužen za pljačku države u jednoj od 24 sporne privatizacije. Leži u zatvoru, ali odande i dalje vuče sve konce. Kako? Lako, četiri od pet ljudi u odboru poverilaca su njegovi pajtaši.
Šta leži iza ove jeftine prodaje?
- Ubeđeni smo da se i iza ovog pokušaja krije namera da se potpuno onemogući ponovno pokretanje proizvodnje lekova u Srbiji.
Kako to da samo u Srbiji farmaceutske kuće propadaju?
- I mi smo mislili da nikad nećemo da propadnemo. Kako može da propadne fabrika lekova kad ima od osam do 10 puta veću zaradu od onoga što je uloženo u sirovine. E onda se privatizuje fabrika i dođe jedan Nini, rasproda svu robu na lageru, naplati dugovanja od bolnica, uzme silne pare i otera nas u stečaj.
Srbolek je bila jedina domaća fabrika koja je prodavala nitroglicerin. Šta sad koriste srčani bolesnici u Srbiji?
- Koriste uvozni nitroglicerin. On košta 800 dinara, a naš je bio 80. E, tu se neko dobro omrsio...
Šta se dešava sa bivšim radnicima Srboleka?
- Oko 190 nas ostalo je bez posla, uglavnom su i danas svi na birou. Retko ko je uspeo da nađe posao. Sve su to stariji ljudi pred penzijom. Ne pitajte kako i od čega živimo.
Nije vam bilo mnogo bolje ni dok vas je Nini plaćao?
- Ma gde bolje. Taj nam mesecima nije uplaćivao plate. A kad ga napadnemo za pare, on počne da izmišlja. Taman je krenuo da uplati platu, a banku udario grom. Drugi put kopali rov oko banke, pa pokidali žice. Nema struje, pa ni para... Ma strašno šta smo mi sve doživeli!
